објављено / 26.01.2017.

ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ

Био један цар, па имао три сина и једну кћер, коју је у кафезу хранио и чувао као очи у глави. Кад дјевојка одрасте, једно вече замоли оца да јој допусти да изађе с браћом мало пред двор у шетњу, и отац јој допусти. Али, тек што изађе пред двор, у један мах долети из неба змај, шчепа дјевојку између браће и однесе је у облаке. Браћа отрче брже—боље оцу и кажу му шта је било, и рекну му да би они ради своју сестру потражити. Оитац им допусти да иду и да је траже, и да им свакоме по коња и остало што треба за пут и тако они оду.

По дугоме путовању наиђу на један чардак, који нити је на небу ни на земљи. Дошавши ондје, помисле да неће у ономе чардаку бити њихова сестра, па се одмах стану договарати како би се у њ’ попели, и послије дугога промишљавања и договора, договоре се да један од њих свога коња закоље, и од коже коњске опуту да окроје, па притврдивши један крај од ње за стријелу да пусте одоздо стријелу из лука да се добро за чардак прихвати, како би се уз њу пети могли. Млађа два брата рекну старијем да он свога коња закоље, али он не хтједне, па ни средњи не хтједне, онда најмлађи закоље свога, од коже његове окроји опуту крај од ње веже за стријелу, пак је пусти из лука у чардак. Кад дође да се пењу уз опуту, опет најстарији и средњи не хтједну се пети, него се попне најмлађи.

Попевши се горе, стане ићи из једне собе у другу, и тако наиђе на једну собу у којој види своју сестру да сједи, а змај јој метнуо главу на крило па спава, а она га биште. Она кад види брата својега уплаши се па почне га тихо молити да бјежи док се није змај пробудио, али он не хтједне, већ узме буздован, па размахне њиме и удари змаја у главу, а змај иза сна маши се руком на оно мјесто гдје га је ударио, па рече дјевојци:

— Баш овдје ме нешто уједе.

Кад он то рекне, а царев син га још једном удари, а змај опет рече дјевојци:

— Опет ме нешто овдје уједе.

Кад он и трећи пут замахне да га удари, онда му сестра покаже да га удари у живот, и он га удари онамо, и како га удари, змај остане на мјесту мртав, а царева кћи стури га с крила, па притрча брату своме те се с њиме пољуби, па онда, узевши га за руку, стане га водити кроз све собе.

Најприје га уведе у једну собу у којој је био један вран коњ за јаслама привезан цијелијем такумом од чистог сребра. Потом га одведе у другу собу у којој је за јаслама стајао бијели коњ с такумом од сухог злата. Најпослије га одведе и у трећу собу гдје је за јаслама био кулатаст коњ и на њему такум драгијем камењем искићен. Кад прође те собе, онда га сестра одведе у једну собу у којој је дјевојка једна сједјела за златнијем ђерђефом и златном жицом везла. Из те собе одведе га у другу, у којој је друга дјевојка златне жице испредала. А најпослије уведе га у једну собу у којој је трећа дјевојка бисер низала и пред њом на златној тепсији од злата квочка с пилићима бисер кљуцала.

Све ово обишавши и видјевши, врати се натраг у ону собу гдје је змај мртав лежао, па га извуче напоље и баци на земљу, а браћа, кад га виде, умало их грозница не ухвати. Потом најмлађи брат спусти најприје сестру своју браћи, па онда све три дјевојке, сваку с њезинијем радом, једну за другом; спуштајући дјевојке браћи, сваку је намјењивао чија ће бити, а кад пусти трећу, и то ону с квочком и пилићима, он њу за себе намијени. Браћа његова, завидећи му што је он био јунак те сестру нашао и избавио, пресијеку опуту да он не би могао сићи, па онда нађу у пољу једно чобанче код оваца и преобуку га мјесто свога брата, оцу поведу, а сестри својој и дјевојкама запријете да никоме не казују шта су они учинили.

Послије неког времена дозна најмлађи брат на чардаку да се браћа његова и оно чобанче онијем дјевојкама жене. Онај исти дан у који се најстарији брат вјенчавао, он узјаше на вранца, па баш кад су сватови из цркве излазили, долети међу њих, те свога брата младожењу удари мало буздованом у леђа, да се одмах с коња преметнуо, па онда одлети опет натраг у чардак. Кад дозна да му се средњи брат жени, а он, у оно исто вријеме кад су сватови из цркве ишли, долети на ђогату, те и средњег брата онако удари да се одмах с коња преметнуо, па онда између сватова опет одлети. Напосљетку, дознавши да се чобанче његовом дјевојком жени, узјаше на кулаша и долети у сватове баш кад су из цркве излазили, те младожењу удари у главу, да је на мјесту мртав пао, а сватови онда ђипе да га ухвате, али он не хтједне ни бјежати, него остане међу њима, па се покаже да је он најмлађи царев син, а не оно чобанче, и да су га браћа из зависти оставила на ономе чардаку у коме је он сестру нашао и змаја убио, а то све засвједочи и сестра и оне дјевојке. Кад цар то чује, он се наљути на своја два старија сина и отјера их одмах од себе, а њега ожени дјевојком коју је себи изабрао и остави га након себе да царује.

________________

кафез=кућица за птице од дрвених или металних решетака, затворен простор; змај=крилато биће, неман, аждаја; чардак=већа простоприја на спрату са избоченим дијелом; опута=тања кожна врпца којом се плету опанци, врста обуће; бискати=пребирати по коси, тријебити (обично уши, ваши) буздован=средњовјековно хладно оружје, гвоздена кугла са дршком; вран(ац)=црн, коњ црне длаке; јасле=направа у облику дугачког дрвеног корита причвршћена уза зид у који се ставља стоци храна; такум=опрема разног поријекла и врсте; кулатаст=коњ жућкастосиве длаке; ђерђеф= оквир у коме се учвршћује затегнуто платноза везење; преметнути се=бацити се с једног мјеста на друго; ђогату=коњ бијеле длаке, бијелац; ђипити=нагло скочити