објављено / 10.02.2019.

Душан Радовић – “На острву писаћег стола”

Циљ
Кад бих био сигуран да ме неће чути и одмах послушати она гомила просечних и недаровитих људи који су и иначе увек спремни да себе и све своје уздижу и прецењују, ја бих младим и даровитим нашим људима дао један савет.
Радите, рекао бих им, свој посао не гледајући ни лево ни десно, ни иза себе ни преда се, али свој циљ постављајте високо, и тражите мало од света око себе (што мање то боље!), али много од себе и свога дела.
Уверен сам да је већина од нас од почетка ударила себи сувише мален и сувише близу циљ, и да је више и боље могла од онога што је желела да уради и постигне. Желите много, тежите смело и далеко и високо, јер високи циљеви откривају и умногостручавају снаге у нама. Тежите смело ка савршенству великих дела, а радите предано и стрпљиво на ограниченим и мучним појединостима без сјајног видика, јефтиног самозадовољства и таште величине. Циљевима својим живите, а трошите се нештедимице на сивим и невидљивим пословима сваког дана и сата. Често помишљајте да је живот јачи и свет богатији него што ми то у сваком поједином тренутку можемо да сагледамо, и не губите из вида да у сваком од нас има непознатих могућности, да у ходу стичемо снаге. Хтети далеко и желети много, кад је реч о постављању несебичних циљева, није грех, није опасно. Погрешно је и опасно ударити себи сувише блиску мету, јер то значи изневерити и себе и друге, остати дужан животу.
Будите неповерљиви и стварни, строги према себи при извођењу сваке појединости, скромни при њиховој оцени, али код постављања циљева будите храбри и великодушни, мислите смело и гледајте далеко.