објављено / 22.08.2016.

Јеромонах Максим Кавсокаливит – О фалсификатима такозваних зилота

Био би велики пропуст када не бисмо рекли неку реч и о овоме старцу, јер он одиграо велику улогу у стварању старокалнедарског раскола, који је своје корене вукао управо из Кавсокаливистког скита.

            Родом је био из области Арматолико Трикалон, где се родио 1898. године. На Свету Гору је доаш 1914., а упокојио се 1973. Монах је постао 1917. у скиту Мале Свете Ане, код старца Авимелеха. Након тога је дошао у Кавсокаливију, где се од самог почетка настанио у колиби Светог Атанасија, изнад Кавсокаливије. На послетку је прешао у колибу Светог Јована Богослова. Тамо је имао и своје петочлано братство. Подвизавали су се као и сви оци који су живели у овој монашкој области.

            Непријатељ истине, ђаво „који као лав риче и гледа кога ће да прождере“ (1 Петр 5, 8), и који против световњака војује са леве стране, са телесним страстима, знајући да они који су се упустили у духовну бору не падају лако у овакве страсти, налази начин да против њих војује са десне стране, окрећући их једне против других. Из разлога које Он зна, одлучи Бога да Васељенски Патријарх, 1924. године промени јулијански календар, да би га ускладио са астрономским, и да би се превазишла разлика од тринаест дана која је на овај начин, током векова настала. За Пасхалију је Први Васељенски Сабор одлучио да никада не сам да падне када и јудејска Пасха, остало је да важи старо правило, тако да је у ствари, нови календар остао различит од папског.

            Ова промена је, међутим, саблазнила многе просте лаике и клирике, који „ревнујући не по мудрости“, створише добро познати раскол ( = схизму), који наставља да постоји све до данас.[1]

            Овај светогорски старац је, дакле, одиграо веома важну улогу, у борби старокалендараца током педесет и више година, у којој је учестовао као значајни фактор зилотског покрета на Светој Гори. Сматрамо исправним да истине ради, изнесемо једну чињеницу која ће осликати начин на који је он радио, иако то не служи на част Светој Гори.

            Дакле, најважнији текст на који се позивају и који још увек истичу старокалнедарци, одшатман је у деветнаестом веку од стране једног монаха, а касније је ширен са „променама“ које је учинио отац Антонио Мустакис!

            Ствар стоји овако: (Према истраживању архиепископа Атинског и читаве Грчке Хризостома, Преправљени фалсификат Синодских Дела и Патријаршких рукописа, су издати у часопису Еклисиа 1931, и упосебном отиску под истим насловом „Истраживање питања календара“, Атина 1937., које је поново издато у Солуну (1979) са схолијама ( = тумачењима) старца Теоклита Дионисијатског.)

            Монах Јаков који је живеу у Новом Скиту на Светој Гори у деветнаестом веку, беше преписао из Томоса љубави патријарха Јерусалимског Доситеја, његов познати одговор патријарху Јеремији Другом у вези Грегоријанског календара који је у употреби код Јермена. Овај одговор, који је био сапотписан и од Александријског патријарха Силвестра, Јаков лажно представља као „Одлуку Патријараха и Синода“ или „Одговор Светог Синода са епитимијама“.

            Заједно са овим, исти је преписао из истог тог Томоса љубави и енциклику патријарха Константинопољског Кирила Лукариса, која је с његове стране била издата у Триговисту у Молдовлахији 1616. године, и која садржи шест анатема против неправославног учења Латина. И овај спис је назвао „Сведочанство Синода са епитимијама“, али није остао само на томе: представио је и један свој лични спис, са његовим анатемизмима у вези календара, који је насловио као Енциклика потписана од стране патријараха константинопољског Јеремије, Александријског Силвестра и Јерусалимског Софронија, који, како се чини, уопште нису живели у време када је Лукарис издао своју енциклику! Поврх свега овога, Јаков је фалсификовао и Дела Сабора из 1593.

            Наша браћа „зилоти“ издала су једну збирку која се састоји од горе наведених фалсификата, и која у себи садржи почетак и крај одговора Јеремије Другог, чему је додат и додатак Јакова Неоскитксог (тј. фалсификатора – прим. прев.) на Лукарисове анатемизме. међутим, они су приметили да је у Јеремијином одговору реч била о питању Леонтија Кесаријског у вези Првог Васељенског Сабора (Јеремија је на овај начин желео да подвуче да Јермени погрешно тумаче одлуку Првог Васељенског Сабора у вези Пасхе). „Зилоти“, међутим, одсекоше онај део одговора Јеремијиног који је о овоме говорио, и испод овога додаше као какав потпис „Леонтије Кесаријски“, и заједно са хронологијом одговора, потписе патријараха Александријског, Константинопољског,  и Јерусалимског, као и почетак списа Дела Синодска из 1593. Преузели су и наслов који је дао /фалсификатор/ Јаков: „Сведочанство Синода са епитимијама“ и са овим насловом представили су овај фалсификат фалсификата.

            Ако за овај први фалсификат Јаковљев и имају неко оправдање, онда, ако љубе истину, прибећи ће Томосу љубави Доситејевом, на страни 538., где ће моћи да виде оригинал. За други, пак, сличај фалсификата, намера да се саблазне прости лаици је јасна, како што је јасна и у случају старца Антонија Мустакиса, који је послао фотокопију фалсификованог текста за један страокалнедарски часопис. Када га је познати старац Теоклит Дионисијатски упитао у вези његовом змисјког рада: зашто вараш простију браћу?, он је одговорио, знајући величину фалсификата: па тако пише у кодексу, познатом кодексу 772 манастира Светог Пантелејмона, где се налази Јаковљев фалсификат.

            Чини нам се да је овај фалсификат, који је толико допринео расколу, преведен и на руски језик и да је тако, преко Русије стигао и до Пољске и Србије, стварајући велику саблазан.

            Истина је да на тему календара нити су издате одлуке сабора, нити су изречене анатеме. Једноставно, фалсификатор, „злот“ из деветнаестог века, Јаков Неаскитски их је саставио, свакако не Духом Светим. Овај фалсификат су искористили светогорски „зилоти“ и преко страца Антонија, нанели на тај начин велику штету цркви.

            Чврста граница светогорских отаца, створена дугом и усрдном молитвом, и просветљењем миротворног Духа Светога, разреши ланце у доведе мир у залив Цркве.

+ + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + +

Ево сада и текста овог фалсификата, који је преведен и на српски језик и који се често може наћи на нашим интернет странама и форумима:

ПРАВОСЛАВНИ, ОСТАНИТЕ У ОНОМЕ ЧЕМУ СТЕ НАУЧЕНИ!

  1. године римски папа Григорије Тринаести, који је укинуо стари јулијански календар, у више наврата је вршио притисак на цариградског Патријарха Јеремију Другог, званог Славни, да прими нови папски календар. Патријарх је више пуга одбијао у својим писмима, док најзад, исте године није сазвао сабор у Цариграду, на коме су поред њега били присутни Александријски Патријарх Силвестар, Јерусалимски Софроније и многи други епископи. Овај сабор је издао „Сигилион“ који је послан свим помјесним Православним Црквама. У њему се набрајају основне јереси папства и анатемишу се (тј. објављују да су ван Цркве) сви они који их исповиједају. Ево целог текста „Сигилиона“:

    Свој истинској деци, Свете, Саборне и Апостолске Цркве Христове од Истока

    у Трговишту и свим местима: милост, мир и благодат од Свемогућег Бога!

    Не мала забринутост је била обузела древну лађу која је бацана буром ношена таласима. И, да се Господ Бог није опоменуо Ноја и својом благом вољом умирио воду, не би било наде на спасење у њој. Слично се догодило и са новом лађом, нашом Црквом. Јеретици су подигли беспоштедни рат против нас и ми смо сматрали за добро да ставимо овај томос против њих тако да уз помоћ онога што је написано у њему можете сигурније бранити своје Православље. Да овај документ не би био тежак простијим људима, одлучили смо га изнесемо читав предмет пред вас у једноставном облику, као што слиједи:

    Из Рима су дошле извјесне особе које су се тамо научиле да мисле као Латини; и лоше је то, што иако Византинци, рођени и одрасли у нашим крајевима, они не само што су промијенили своју вијеру, него се још и боре против православних и истинских догмата Цркве од Истока које су сам Христос, божански Апостоли и Свети Сабори предали нама. Изопштивши ове, дакле, као покварене чланове, ми наређујемо:

Ко год не исповиједа срцем и устима да је чедо Цркве од Истока, крштено по првославном обреду, и да Свети Дух исходи само од Оца, суштински и ипостасно, као што Христос говори у Еванђељу, иако исходи од Оца и од Сина у времену, нека такав буде изван наше Цркве и нека је анатемисан.
Ко год не исповиједа да у Тајни Причешћа и лаици (верници) треба да имају заједницу у оба вида, Часном Тијелу и Светој Крви, него говори да је довољно да прими само Тело, јер је Крв такође тамо, иако је Христос говорио и давао свако од ових посебно, а они се тога не држе, нека такав буде анатемисан.

Ко год каже да је наш Господ Исус Христос на ТАЈНОЈ вечери употребио бесквасни хлеб, као Јевреји а не квасни, нека буде далеко од нас, и под анатемом, као неко ко мисли као старозавјетни Јеврејин, и као неко ко уводи учење Аполинарија и Јевреја у нашу Цркву, и због тога нека је анатемисан и по други пут.

Ко год говори да када наш Христос и Бог дође да суди, Он неће судити душама заједно са тијелом, него долази да одлучи само о тијелу, нека му буде анатема.

Ко год каже да када хришћани умиру, душе оних који су се покајале у овом животу али нијсу испаштале, иду у Чистилиште – које је грчки мит -где их ватра и муке очишћавају, и мисле да нема вјечних мука, као што је мислио и Ориген, и овим проузрокују слободу гријеха, нека такав има анатему.
Ко год каже да је Папа глава Цркве, а не Христос, и да он има власт примати у Рај својим писмима, и да може опростити онолико гријехова колико може да учини неко ко за новац, прими од њега индулгенцију (опроштајницу), нека такав има анатему.

Ко год не прати црквене обичаје проглашене од стране седам Васељенских сабора, и Свету Пасху и календар које су они добро установили за нас да их пратимо, него жели да прати новоизмишљену Пасхалију и нови календар безбожних, папиних астронома: и противећи се жели да одбаци и уништи учење и обичаје Цркве, које смо примили од наших Отаца, нека свако такав има анатему и нека буде изван Цркве и ван Сабора Вјерних.

Ми позивамо све побожне Православне хришћане: останите у ономе у чему сте научени, у чему сте рођени и одрасли, и када вријеме и прилике захтијевају, пролијте и саму своју крв да бисте сачували Вјеру коју су нам наши Оци предали и своје исповедање. Чувајте се оваквих људи и водите рачуна, да би вам Господ наш Исус Христос помогао. Нека благослов наше смјерности буде са свима вама. Амин!

Године 1583. од рођења Богочовека, индикта 12. новембра 20.

ЈЕРЕМИЈА Констатинопољски

СИЛВЕСТАР Александријски

СОФРОНИЈЕ Јерусалимски

(и остали Епископи присутни на сабору)

Овај Сигилион је пронађен у рукописном кодексу бр. 772 у манастиру Светог Пантелејмона на Светој Гори, и у рукописном кодексу бр. 285 ћелије „Акатистне молитве“ Светог скита Капсокаливе на Светој Гори. Први пут је штампан 1881. у билтену бр. 12, „Румунска православна црква“ у Букурешту, од стране руског архимандрита Порфирија Успенског који га је преписао из рукописног кодекса Велике библиотеке манастира на Синајској Гори.