објављено / 6.12.2018.

Куцам на врата Вашег срца – Животна школа (одломак)

Седим на летњој тераси посластичарнице у прометној улици у центру града. За столом на другом крају терасе седи двоје деце и са великим задовољством у великим залогајима једу сладолед из својих, до врха напуњених, чаша. Уз њих седи озбиљан мушкарац, вероватно њихов отац.
Пред собом држи широм отворене новине и с наглашеном пажњом чита нешто, барем за њега, врло важно. Потом, степеницама уз терасу наилази неки човек и, без претходног упозорења, наглим покретом истргне мушкарцу новине из руку. Мушкарац се на час силно запањи, али већ следећег тренутка обојица прасну у смех те се срдачно поздравише.
– Откуд ти овде? – упита човек мушкарца који је читао новине.
– Ево – рече он. – извео сам децу на сладолед. А ја мало читам новине.
Човек га је неколико тренутака посматрао. И, док је полагано слагао новине и одлагао их на сто, упита:
– А зашто си ти, онда, уопште са њима? Мушкарац за столом се с нелагодношћу осмехну. Хтеде нешто одговорити, али га, пре него што је нашао праву реч, човек који је наишао поздрави и оде. Мушкарац је неко време збуњено седео и посматрао децу која су још увек била запослена око сладоледа. Потом пружи руку према новинама, али, пре него што их је дохватио, повуче руке ка себи, готово као да се опекао. Осмехну се и поче нешто говорити деци. Деца са занимањем подигоше поглед са сладоледа и међу њима потече жив разговор.
Док сам их посматрао питао сам се како се ја односим према времену које проводим са својима. Питао сам се шта сам све спреман ставити у исти тренутак, како ништа не бих пропустио. И шта све побркам у настојању да уштедим време. Колико времена потрошим штедећи га.
Јер биће да је у чаши дечјег сладоледа садржано много више истине него и у најдебљим и најозбиљнијим новинама. И да човек животу и свету може много више додати својим односом према дечијем сладоледу него према новинама. Оно најважније увек се догађа у простору између очију чији су се погледи срели. И због тога није добро гледати мимо очију оних с којима човек живи, са којима се сусреће. Није добро пропуштати непоновљиве тренутке.
Истина, може се због тога догодити да човек нема увида у све што се у свету збива. Али то је сасвим небитно ако човек има увид у душу оних које воли. Ако може дотаћи срећу у њима. Бити реалан учесник у њиховој срећи.
Када се мушкарац спремао да заједно с децом пође, осврнуо се нелагодно око себе да провери да ли је ко уочио шта се на тераси догодило.