објављено / 7.08.2017.

Митрополит Атанасије лимaсолски – О ПОСЕТИ ПАПЕ РИМСКОГ КИПРУ 2010. ГОДИНЕ

 
– Зашто је предстојећа посета римског папе Бенедикта нашем острву изазвала такву смућеност и скандале у Кипарској Православној Цркви?
 
– Сматрам да ће посета папе Кипру довести до низа проблема, смутивши савест многих побожних хришћана. Било би боље када не би дошао, јер мислим да то ни у ком случају неће бити корисно за нас, узимајући у обзир да нисам видео никакве позитивне потезе Ватикана у вези са нашим националним проблемима. Довољно је нереда које је већ изазвала његова претстојећа посета и који уопште нису оно што нам је сада потребно.
 
– Зар се ми бојимо нечега?
 
– Не говорим да се налазимо у опасности да због посете папе римског или да на неки начин издајемо нашу Веру или да ће Православна Црква бити покорена. Међутим, то ће дати повода различитим расколницима-старокалендарцима да нас оптуже за уступке, за удаљавање од основа православља, и за читав низ оптужби које су већ изрекли многи људи. Наравно, папу је позвао председник, а архиепископ је дао сагласност.
 
– Да ли сте то разматрали на Светом Синоду?
 
– На последњем Синоду је покренуто питање о нашем присуству на званичним манифестацијама које су у вези са доласком папе. Ја сам одбио да учествујем у њима, и рекао да ништа нисмо знали о томе. Ми смо из новина сазнали за долазак папе.
 
– А зар то тако треба да буде – да епископи сазнају за такву врсту новости из новина?
 
– Архиепископ кипарски је прешао своју пуномоћ и ми одлучно не желимо да се он меша у наше ствари. И ја чувам своје лично право да кажем да нисам знао за предстојећу посету папе и да ако би ме раније питали о тој посети ја бих рекао „не“, јер ће то изазвати саблазан у душама побожних православних хришћана, као што и видимо.
 
– Али зар не треба да постоји нека веза између Православне и римокатоличке цркве? Живимо у 21. веку и налазимо се у Европској Унији.
 
– Можемо имати дијалог са сваким човеком, тим више са иниславним и иновернима. Али једна ствар је водити дијалог, а друга примати римског папу као канонског епископа, док је он за нас, православне, јеретик, који се налази ван Цркве и следствено томе, чак и није епископ.
 
– Да ли је то због великог Раскола?
 
– Римске папе се налазе ван Цркве већ десет векова, они нису канонски епископи и немају никакве везе са реалношћу Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Зато није једно исто – примати га као канонског епископа или говорити са њим као са инославним, да би му се открила истина Православне Вере и Предања.
 
– Али Васељенски Патријарх се већ сусрео са папом и дијалог између Цркава је већ почео.
 
– Као што већ рекох, у дијалогу нема ничег лошег, када се води на истинитим премисама. Међутим, било би нетачно рећи тим људима да их признајемо за Цркву, да признајемо римског папу као епископа, као нашег брата у Христу, у свештенству и вери. Не могу прихватити то јер ће то бити лаж, јер сви Свети Оци уче потпуно обратно. Папизам је јерес и извор многих јереси који данас узнемиравају читав свет. Савремени Светитељ Цркве, преподобни Јустин (Поповић) говори да је у историји рода људског било три велика пада: првоствореног Адама, Јуде ученика Христовог и папе римског, који је, као први епископ Цркве (по части) отпао од апостолске вере, био одсечен од канонске Цркве и повукао за собом мноштво људи што се наставља и до дан данас.
 
– А шта римски папа говори о православнима?
 
– Папа говори да ми православни нисмо потпуна Црква…
 
– Али Бог је један…
 
– Да, Бог је један и Црква Божија је такође једна. Управо зато ми у Символу вере и говоримо о „Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви“. То је Православна Црква, нема много цркава.
 
– Зар није себично сматрати да смо то „само ми“?
 
– Не, није себично. Када ви, например, говорите: „Италијани нису Грци“, ви не вређате друге, већ једноставно констатујете истину. А рећи другима: није важно што сте римокатолици, јер припадамо истој Цркви, то значи играти се са њима и варати их, јер сви Свети Оци уче да постоји само једна Света, Саборна, и Апостолска Црква.
 
– А зашто је та Црква управо наша, а не римокатоличка?
 
– Зато што Православна Црква непоколебиво до наших дана чува веру Апостола и искуство Пророка. Паписти су, нажалост, од тренутка када су одсечени од Цркве увели много јеретичких догмата у своје исповедање, изменили су древни Символ вере и успоставили поштовање римског папе као јединственог представника Божијег на земљи. Они тврде да је папа непогрешив и да онај ко нема заједницу са папом нема заједницу са Богом. Они то уче званично, кроз одлуке својих концила. Када у Символ вере додајете неке мисли које Свети Оци нису писали и уводите мноштво других лажних учења то је – јерес. Такво је реално стање ствари.
 
– А како се Православна Црква односи према јеретицима?
 
– Са великом љубављу. Ми волимо папу, љубимо паписте као што волимо сваког човека. не презиремо их, не одбацујемо их као личности, али не прихватамо јереси, не прихватамо лажна учења и заблуде. И управо зато што их волимо, обавезни смо да им говоримо истину.
 
– Али наравно, свако има своју истину…
 
– Ето због чега дијалог и постоји да би на основу историјских извора доказали која Црква је сачувала апостолску веру и апостолско искуство Светих.
 
– Питање: да ли верујете да дијалог може дати резултате?
 
– Може ако се спроводи на неопходан начин и на основу правилних премиса. Нажалост онако како се води данас дијалог не даје резултате. То је зато што се годинама воде дискусије без циља да се дође до неких одређених закључака.
 
– Свако слуша само себе?
 
– Треба да приступају дијалогу са смирењем и љубављу, чувајући себе у верности Светом Писму и имајући за циљ доказивање Истине Христове. У таквом случају би све било потпуно другачије.
 
– А зар се сада дијалог не спроводи са смирењем и љубављу?
 
– Не знам, не учествујем у преговорима. Међутим, нисам видео никакве значајне резултате од одлука које су прихваћене у процесу дијалога. Код нас на Кипру постоји покрет који шири књиге против папе и припрема акције протеста. Са тим се не могу сложити. Постоје друга средства да се изрази своје мишљење и, иако имамо демократију, не треба прибегавати погрешним мерама. Али пре свега нисам сагласан са посетом папе на Кипар и говорим од све своје душе да је папа јеретик, да није епископ, није православан и то је оно што нам говоре Свети Оци. Ако ја грешим, спреман сам да исправим своју тачку гледишта, али на основу Светих Отаца, а не на основу вредности глобализације. Чињеница да се не слажем не значи да правим неред и излазим из Цркве.
 
– Зар се не може рећи, узимајући у обзир Ваше изјаве, да доливате уље у ватру смућености код људи који су незадовољни због папине посете?
 
– Све што треба да кажем, говорим са свом одговорношћу и искрено. То није доливање уља у ватру, просто не желим да изгледа да је тобож папино присуство на Кипру прихваћено са лакоћом и слагањем. За време прошлог заседања Синода Архиепископ се веома демократски односио са нашим разилажењем по том питању.
 
– А да ли се слажете са посетом кипарског архиепископа у Ватикан?
 
– Нас нису питали за то, али он и није у обавези да нас пита. Нас су обавестиле новине. Који су резултати његове посете у Ватикану?
 
– Не знам. Није Вам говорио?
 
– Обавестио нас је, али ја лично нисам осећао никакво посебно интересовање. Папа увек говори у официјалном маниру, као што ће рећи и сада, када посети Кипар, и неће рећи ништа суштински јер није црквени лидер, већ политичка личност која не може себи да дозволи да уђе у сукоб са политичким естаблишментом и системом. Да ли је папа римски икада подизао свој глас у заштиту Православне Цркве? Толико је било освајача код нас – када нас је заштитио? А да и не говорим о томе да смо током франачког владања страдали од римских папа и папских була које су имале за циљ да нас истребе. Вечерас смо обележили празник тринаест мученика Кантарских који су убијени по одлуци Ватикана. Четристо година смо трпели сурово франачко ропство… Међутим, ствар није у догађајима из прошлости. Разлог моје садашње реакције је чисто богословски. Када сам био хиротонисан за епископа, обећао сам да ћу чувати Православну Веру.
 
– Зар свештеници који ће дочекати папу не чувају Православну Веру?
 
– Апостол Павле је рекао да они који једу оно што је жртвовано идолима, не треба да осуђују оне који то не раде. Тако да је не судим оне који ће учествовати, али такође нећу да будем под притиском због мог одбијања да учествујем.
 
– Шта мислите, зашто римски папа долази на Кипар?
 
– Није на мени да судим, али мислим да папа предузима таква путовања под утицајем идеје да је он први и једини намесник Христов на земљи.
 
– Папа је рекао да жели да иде изврши поклоничко путовање трагом апостола Павла.
 
– Уз изузетак што апостол Павле није ишао у блиндираном аутомобилу који кошта пола милиона евра, који, како сам читао, треба да купи кипарска држава за папу, да би могао да путује два дана по целом Кипру, колико ће трајати његова посета. Лично сам био шокиран том вешћу и рекао да блиндирани аутомобил није оно што је потребно Христовом намеснику, као ни људима на које су пали толики трошкови у јеку економске кризе.
 
Изјаве представника римског папе гласе да он долази на Кипар са циљем помагања јачању људских и хришћански вредности и принципа, да жели да иде стопама апостола Павла и да се у братском духу сусретне са Православном Црквом.
 
 Не сумњамо у његове добре намере – можда је тако. Нека буде да ће овде указати поштовање апостолу Павлу и да ће се упознати са богатством Православне Цркве. Молимо се да се он врати у Православну Цркву и поново постане православни епископ какав је био пре раскола. То је једини правилни пут ка јединству.
 
– Шта мислите који је скривени циљ његове посете?
 
– Ватикан не чини случајне поступке или наивне кораке. Свако путовање сваког папе има за циљ да га представи као светског лидера хришћанства. Међутим, у садашњем тренутку он није ни канонски епископ, ни православни хришћанин, тако да није у стању да се представи као онај ко има прво место међу епископима.
 
– Могу ли ту бити скривени политички интереси?
 
– Не знам, али сам уверен да ми ни политички ништа нећемо добити од папине посете – само ћемо изгубити много средстава и изазваћемо огромну смућеност у очима верних.
 
– Архиепископ је рекао да сви они који се не слажу са њима стављају себе ван Цркве.
 
– Не знам за такве изјаве Архиепископа, али не мислим да човек који се не слаже са папином посетом ставља себе ван Цркве. Ето, ја се не слажем и директно то говорим – и нисам ван Цркве. У Цркви је, како сам Архиепископ говори, допустива слобода мишљења, тако да је једна ствар – спорити чувајући достојанство, а друга – изражавати своју несагласност уз помоћ неприличног понашања.
 


Превод са руског:
Станоје Станковић
Лектура:
Родољуб Лазић

Извор:
БЛАГОДАТНЫЙ ОГОНЬ