објављено / 6.02.2017.

Народна епика – пропаст царства српског

Полетио соко птица сива
И од Светиње и Јерусалима,
И он носи тицу ластавицу.
То не био соко тица сива,
Веће био светитељ Илија;
Он не носи тице ластавице,
Веће књигу од Богородице,
Однесе је цару на Косово,
Спушта књигу цару на колено
Сама књига цару беседила:
„Царе Лазо, честито колено!
„Коме ћеш приволети царству?
„Или волиш царству небескоме,
„Или волиш царству земаљскоме?
„Ако волиш царству земаљскоме,
„Седлај коње, притежи колане,
„Витезови сабље припасујте,
„Па у Турке јуриш учините,
„Сва ће Турска изгинути војска;
„Ако л’ волиш царству небескоме,
„А ти сакрој на Косову цркву,
„Не води јој темељ од мермера;
„Већ од чисте свиле и скерлета,
„Па причести и нареди војску;
„Сва ће твоја изгинути војска,
„Ти ћеш, кнеже, шњоме погинути.“
А кад царе саслушао речи,
Мисли царе, мисли свакојаке:
„Мили Боже, што ћу и како ћу?
„Коме ћу се приволети царству?
„Да или ћу царству небескоме?
„Да или ћу царству земаљскоме,
„Земаљско је за малено царство,
„А небеско у век и до века.“
Цар воледе царству небескоме
А него ли царству земаљскоме,
Па сакроји на Косову цркву,
Не води јој темељ од мермера,
Већ од чисте свиле и скерлета,
Па дозива Српског патријара
И дванаест велики владика,
Те причести и нареди војску.
Истом кнеже наредио војску,
На Косово ударише Турци.
Маче војску Богдан Јуже стари
С девет сина девет Југовића,
Како девет сиви соколова,
У сваког је девет иљад’ војске,
А у Југа дванаест ‘иљада,
Па се бише и секоше с Турци:
Седам паша бише и убише,
Кад осмога бити започеше,
Ал’ погибе Богдан Јуже стари,
И изгибе девет Југовића,
Како девет сиви соколова,
И њиова сва изгибе војска.
Макош’ војску три Мрњавчевића:
Бан Угљеша и војвода Гојко
И са њиме Вукашине краље;
У сваког триест ‘иљад војске,
Па се бише и секоше с Турци:
Осам паша бише и убише,
Деветога бити започеше,
Погибоше два Мрњавчевића,
Бан Угљеша и војвода Гојко,
Вукашин је грдни рана доп’о,
Њега Турци с коњма прегаише;
И њиова сва озгибе војска,
Маше војску Ерцеже Степане,
У Ерцега млога силна војска,
Млога војска, шездесет иљада,
То се бише и секоше с Турци:
Десет паша бише и убише,
Десетога бити започеше,
Ал’ погибе Ерцеже Степане,
И његова сва изгибе војска.
Маче војску Српски кнез Лазаре
У Лазе је силни Србаљ био,
Седамдесет и седам иљада,
Па разгоне по Косову Турке,
Не даду се ни гледати Турком,
Да камо ли бојак бити с Турци;
Тад’ би Лаза надвладао Турке,
Бог убио Вука Бранковића!
Он издаде таста на Косову;
Тада Лазу надвладаше Турци,
И погибе Српски кнез Лазаре,
И његова сва изгибе војска,
Седамдесет и седам иљада;
Све је свето и честито било
И миломе Богу приступачно.