објављено / 24.01.2018.

о.Милић Драговић – Продаја детета?!

Продаја детета?!
Замисли брате и сестро себе како се шеташ центром града и изненада угледаш човека и жену како стоје на сред трга са натписом продајем своје дете за 100 динара.
Пре него што наставиш да читаш ову истиниту причу коју ћу са тобом поделити желим да овде застанеш са читањем и одговориш себи на следеће питање: Шта би у том тренутку помислио или помислила о дотичној мајци или оцу који у сред центра продају своје дете?
У својој биографији у којој описује свој бекство из Северне Кореје, један песник из ове земље описао је неке своје доживљаје. Између осталог пише овај песник:
94
Већ данима сам шетао гладан, размишљао сам о својих 100 динара које сам давно потрошио и силно желео да их имам како бих себи купио кесицу кифли. Тако у свом јадном стању шетајући тргом једне пијаце приметио сам како се људи око некога окупљају. Кад сам пришао овој гомили видео сам жену која је погнуте главе стајала а поред ње девојчица од неких девет година. На врату ове девојчице окачен је натпис ’’продајем своју ћерку за 100 динара’’
Девојчица је попут мајке стајала мирно погледом упереним у земљу. Док је овај песник све то у шоку посматрао, слушао је како људи који су се окупили повишеним тоном добацују увреде овој жени која на све то није проговарала. Песник се у себи питао зар у очима ове мајке њена ћерка не вреди више од 100 динара?!
Жена је мирно стајала и слушала увреде: “Покварена мајка! Курва! Лоша особа! Срамота за људски род!! Што не говориш, јеси ли глувонема!!!!” И друге сличне увреде. Један човек је изненада пришао и пружио јој 200 динара и рекао да са ћерком иде кући, међутим ова жена је упорно одбијала овај новац и није га узела, настављајући да стоји непомично.
Људи су још више почели да је вређају због овог њеног несхватљивог поступка. Изненада се појавио полицајац и почео да грди ову жену, говорећи како промовише капитализам, и да се овим поступком изругује са властима те земље. Полицајац се толико наљутио да је ову жену почео руком да удара по рамену што је изазвало велико негодовање људи који су се окупили.
Људи су почели говорити полицајцу да жену остави на миру и да је глувонема и да је престане физички малтретирати. Девојчица која је стајала поред мајке, изненада је плачним гласом узвикнула: ’’Оставите моју мајку, она није лоша жена, доктор јој је рекао да има још само мало времена до смрти, а ја оца немам, и због тога она ово ради.“
Публика која се окупила занемела је на ове њене речи, и почели су да саосећају са женом због ове ситуације. Један господин у војном официрском оделу, пришао је жени и дао јој 100 динара и рекао: “Не брини, ја ћу је узети себи и бринућу се о њој.” Видевши овог официра, полицајац се препао и повукао у публику. Жена је зграбила новац и брзо нестала, људи су се опет запрепастили овим њеним поступком.
Убрзо након тога ова жена се вратила носећи у руци кесицу са кифлама и плачним гласом узвикивала: ’’Извини кћери, извини, али немам ништа друго, ово је све што имам да ти дам, опрости ми, заиста сам ја јадна и немоћна, опрости ми за све, нисам у стању да ти понудим ништа више.” Мајка се опростила од ове девојчице, а полицајац и остали су се разишли дубоко дирнути овим догађајем.