објављено / 20.12.2018.

Простодушни сељак и учени монах

У Египту је у древном хришћанству било доста великих манастира, један монах дружио се са неуким простодушним сељаком, каквих је било много у земљи. Сељак једном приликом рече монаху:

  • И ја поштујем Бога, који је створио овај свет! Свако вече сипам козије млеко у чанак и оставим га испод палме, а Бог ноћу дође и попије га. Много му се свиђа моје млеко! Никад се није десило да у чанку остане и кап млека.
    Када је чуо те речи, монах није могао да се не насмеје. Он добродушно и једноставним речима објасни свом пријатељу да Богу није потребно козије млеко.
    Пошто се сељак тврдоглаво држао своје приче, монах предложи да следеће ноћи кришом прате шта се догађа пошто чанак са млеком оставе под палмом. Речено – учињено! Те исте ноћи су се монах и сељак притајили мало даље и по месечини ускоро видели како се чанку прикрала једна лисица и полокала млеко до последње капи. Сељака као гром да је ударио кад је то видео. – Да – скрушено признаде он – сад видим да то није био Бог!
    Монах је покушао да утеши сељака па му стаде објашњавати, како је Бог заправо Дух, како је Он потпуно другачији од нашега света, да Њега људи познају на нарочит начин… Али сељак је само стајао пред њим оборене главе, а затим је заплакао и пошао у своју колибу.
    Тада се и монах запутио у своју келију. Али кад јој се приближио, испред врата угледа Анђела који му је препречио пут. Био је истински запрепашћен па је у страху пао на колена. Тада му Анђео рече: – Тај простодушни човек није ни учен, ни мудар, ни начитан да би Бога поштовао на другачији начин. Чинио је то онако како је најбоље умео, а ти си му својом мудрошћу и начитаношћу одузео ту могућност. Можда мислиш да си исправно поступио? Ех, мудраче, једно ипак не знаш. Видећи колико је искрено срце тог сељака, Бог је сваке ноћи слао лисицу да оде до палме да би га на тај начин утешио и примио његову жртву.