објављено / 4.02.2017.

Протојереј Милић Драговић – Тако дакле…

Прича из књиге „Куцам на врата Вашег срца“

Једног мудрог човека који је живео побожно, тако рећи као монах, комшије су волеле и хвалиле његов чедни живот.

Близу њега живела је једна лепа девојка чији су родитељи држали продавницу хране. Изненада, без икаквог упозорења, њени родитељи открише да је у другом стању. Ово разљути родитеље. Девојка не хтеде признати ко је отац, али после много свађе именова као оца свог смерног комшију. У великој љутњи родитељи отидоше до њега.

“Тако, дакле!”, беше све што он рече.

Када се дете родило, донели су га комшији. Он је већ изгубио свој углед, што га није много бринуло, али је веома добро водио рачуна о детету. Добијао је млеко од својих комшија и све друго што је детету требало.

После годину дана девојка – мајка није могла више издржати. Рече родитељима истину – да је прави отац детета један младић који је радио на рибљој пијаци.

Мајка и отац девојке одмах отидоше до комшије да га моле за опроштај и да узму дете назад.

Честити и побожни комшија је био предусретљив.

Уступајући им дете, све што је рекао било је: “Тако, дакле!”