објављено / 10.09.2016.

Род је женин милији, него сестра

Садила Мара виноград

И б’јелу лозу винову;

Навади јој се вран гавран,

Озоба Мари виноград.

Марија брату поручи:

„Јоване, брате рођени!

Пошљи ми сивог сокола,

Да ћерам врана гаврана.“ –

„Марија, сестро рођена!

скоро је у лов ишао,

Витко је крило сломио;

Не могу ти га послати.“

Марија брату поручи:

„Јоване, брате рођени!

Зар нема оне милости?

Штоно је била код мајке?“ –

„Марија, секо рођена,

Сад нема оне милости;

Она се милост развргла

На моје свасти и шуре,

И моје слатке пунице.“