објављено / 23.01.2017.

Свети Григорије Богослов – Реч XXVII: Против евномијана и о богословљу

прва или уводна Ова реч је упућена лукавима у речи, и почећу је речима Пи- сма: ево мене на шебе, горди223 тј. ево ме против учесности твоје, и слуха твога и мисли твоје! Заиста постоје људи којима се, по- водом наших речи, оглушује и слух и језик, па, како видимо, чак и руке, те су им веома омилела запиткивања и празна пре- иирања, завист, свађа и проклињања, празни разговори који ничему добром не воде. 224 Павле, проповедник и спроводник извршених речи225 учитељ и ученик рибара, односи ове речи на све оно што је сувишно и натегнуто у (до)казивању. Добро би било када би они, које ми прозивамо и на које овде мислимо, ма и мало били искусни у стварној побожности и мудрости, с! обзиром на то колико им је језик превртљив и виспрен да искриви смисао благородних и умилних речи. Тада би се, веро- ватно, мање него сада упуштали у ружна и неумесна умовања, и не би се (о безумном делу и ја се изражавам подругљиво) играли речима као пионима. Пошто су одбацили од себе све 222 Евномијани нису порицали само једносушност, већ и сличносушност Бога Оца и Бога Сина. Поврх свега они су још учили да Бога можемо савршено познати својим умом. Ова реч је управо против овог последњег евномијанског безумља усмерена. 223 Јер 50:31. 2241 Тим 6:4, 20. 225 Рм 9:28. путеве побожности они у виду имају само једно: да поставе или да одгонетну било које питање, а потом да одаберу неког теа- тралног борца који је оличење не оних борби које доносе побе- ду по одређеним законима витешке борбе, него оних борби које на себе маме позор неупућених, изнуђавајући њихово одо- бравање и подршку. Њима је стало до тога да се на сваком тргу чује њихова реч, да на пировима и гозбама једино они имају главну реч макар у питању била сујетна или чамотна поле- мика, да свако сабрање и прославу претворе у бесмислицу, док за сваку јадиковку проналазе оправдање у још већем злу: у по- стављању нових питања којима ће у женском терему, 226 том уточишту простодушности, нарушити спокојство и својим речима уништити цвет скромности! Међутим, ако је зло поста- ло неиздрживо и неподносиво, ако је опасност тако велика да се и наше тајанство227 може претворити у ниско занатство, он- да нека ови и овакви доушници покажу бар толико стрпљења, па нека, када отачко срце наше посумња, а чула почну да нам се колебају, како говори божанствени Јеремија, 228 без имало срџбе прихвате ове речи које се управо на њих односе и нека се потруде, колико до њих стоји, да задрже свој језик ма и на кра- тко тј. да обрате пажњу на ово што им казујемо. Нема сумње да ви од тога нећете имати никакве штете. Или ћу говорити ушима оних који слушају, а тада ће моје речи донети плод којим ћете се и ви лично насладити: мада сејач сеје семе у многа срца, плод једино доноси добро и плодотворно срце. Или ћете, пак, отићи од мене смејући ми се и налазећи у мојим речима но- ви разлог због којег бисте ме још више наружили, а то ће вама лично причинити велико задовољство. Немојте се чудити ако од мене чујете речи које су вам туђе, које вам не пријају или су противне вашем закону, а које ви, углавном, сујетно и надмено (бојим се да кажем: гордо и дрско) имате о себи: ви све знате и у стању сте да све друге томе научите! 226 Терем = бојарска кућа или горњи део такве куће (прим. прев. на срп- ски). 227 Хришћанска религија. 228 Јер 4:19. Не може свако мудровати о Богу, да – не свако! Тај дар се не стиче охолошћу, нити се дарује онима који гамижу по земљи. Додаћу још и ово: не може се свагда богословствовати, и не пред сваким, нити се богословље може свакога дотаћи; увек треба имати меру: када, пред ким и колико. Не може свако богословствовати. Људи који желе то, обавезно морају преиспитати себе, а свој живот морају проводити у тиховању како би се потпуно очистили – и душу, и тело своје. Нечисти- ма није безопасно да се дотичу онога што је чисто, као што и слабом човеку штети директно гледање у светлост сунца. Када је богословље могућно? Када се ослободимо спољашње учма- лости229 и метежа, када сила230 која у нама влада буде слобод- на од неприличних и блудних мисли тј. непомешана са њима, слично лепоти помешаној са рђавим плодовима или миомири- су сједињеном са смрадом. Нема сумње да човек треба да буде чист и очишћен тј. испражњен, како би могаоразумети Бога, а тек када настане време онда расуђивати о правом богосло- вљу. т Пред ким је, дакле, могуће богословствовати? – Пред сваким ко се богословљем пажљиво занима; овде не подразу- мевамо оне који паралелно са свим осталим занимањима ово- га света успеју још и богословљем да се баве: нпр. после коњских трка, после позоришних игара и разноразних других забава, после пировања и угађања стомаку; такве људе заба- вља, јер њима то и приличи, да се споре или полемишу у вези са питањима на основу којих ће себе представити као истанчане говорнике. О чему треба богословствовати, и у којој мери? – О ономе што нам је доступно, али само у тој мери у којој наши слушаоци могу да нас прате и схвате. Као што су- више високи тонови или прегласни звуци оштећују наш слух, или, ако ће вам бити прикладније, као што прекомерни терет није за слабашнога човека, нити преобилна киша за плодну земљу, тако исто и слушаоци постају немоћни уколико их оп- теретимо или угушимо бременом неподносивог учења. 229 Робовања телесним стихијама. 230 Ум. 231 Пс 47:10; 76:2. Немојте помислити да овим желим да кажем како о Богу не треба свагда размишљати (нека нас не окривљују у овом злу људи који су спремни на све!). Спомен о Богу нама је неопходнији од дисања и, ако тако можемо казати, осим тога, уствари, нама ништа друго и не треба. Ја сам један од оних који прихватају и одобравају речи којима нам се заповеда да се поучавамо дан и ноћ, увече и ујутру, и током дана, да тужимо и да уздишемо, и да се име Божје благосиља у свако време. 232 Ако желите придодаћу казаном и оно што је Мојсеј рекао: говори о њима када седиш у кући својој и када устајеш, и кад идеш путем233 а сваки који исправља друга свога обаве- зан је да мисли на Бога како би том мишљу и себе лично при- вео чистоти. Јасно је, дакле, да ја не да забрањујем мисао о Бо- гу, него у том смислу заповедам да се богословствује без пре- станка; и још: не забрањујем богословље у смислу као да је то, тобоже, непобожно дело, него се противим томе да се богосло- вствује у неприкладно време; не оспоравам учење или преда- вање, него осуђујем неумереност у томе. Мед, без обзира на његова својства, уколико га прекомерно и незаситиво једемо, обавезно ствара у нама мучнину због које ћемо га повратити. Постоји време свакој ствари, како и ја мислим заједно са Со- ломоном. 234 Прелепа ствар постаје отужна (није више тако прекрасна) ако се налази изван прикладног јој поретка; нпр. цвеће је непримерено у зимском периоду, или мушка одећа на жени, а женска – на мушкарцу, бављење геометријом у време плача, или, пак, сузе на свадби и гозби. Зар ћемо се трудити да у свему осталом сачувамо и уважимо временски поредак, једи- но ћемо га нарушити тамо где је он најприкладнији и најце- лисходнији? Не, браћо и пријатељи (још увек вас све називам браћом, без обзира што се ви не понашате више братски)! Нећемо тако расуђивати, нећемо се удаљавати од циља, нити ћемо се понашати као подивљали или неукротиви коњи који су збацили са себе јахача – разум свој, који су испљунули узду 232 ср.Пс 1:2; 56:18; 33:2. 233 Пон зак 6:7. 234ПропЗ:1. из својих уста – страхопоштовање, већ ћемо на прави начин богословствовати, не иступајући из назначених хришћанских граница; нећемо се селити у Египат, нити ћемо се дати Асир- цима у робство; нећемо запевати песму Господњу у зем/ш туђој235 тј. на свачије уво: странцу и сроднику, противнику и пријатељу, злонамерном и добронамерном, пошто злонамер- ник пажљиво мотри на све оно што ми радимо и вреба на за- паљивање рђаве искре у нама, а врло често и он лично је потпирује у нама подстичући је својим уздасима ка небу, па- лећи тиме све око себе – страшније од вавилонског пламена. Уколико они у својим учењима не пронађу довољно подсти- цаја, свакако ће га потражити у нашим слабостима. Због свега тога они, као мува на рану, кидишу на наше слабости и по- грешке (како другачије да их назовемо). Нећемо више остајати у незнању о себи самима, нити ћемо уважавати пристојност о томе. Напротив, ако нисмо кадри да искоренимо непријатељство, сагласимо се бар у томе да о тај- новитом треба говорити на тајанствен начин, а о светом – на свети начин. Пред онима који имају лицемерно искварен слух, нећемо казивати што не приличи и што они не треба да чују. Не дозволимо да се, у поређењу са нама, достојнији покажу они који се клањају злодусима, који служе срамним баснама и још срамнијим стварима, јер су они спремни и крв своју да пролију не би ли своје учење сачували неоткривеним пред не- посвећенима (у њихове тајне). Знајмо да постоји умесност, како у одећи, у храни, у смеху или посетама, тако исто и у речима, али и у ћутању; тим пре што ми, осим других наз- начења и сила, у Богу поштујемо и Реч Божју. Омогућимо да и наша такмичења буду по закону. О рођењу Бога, о стварању, о Богу из небића, 236 о деобама и ра- сеЦањима – због чега уопште и да слушамо све оне који пако- сно изврћу све ово? Због чега ми кривцима омогућавамо да буду наше судије? Зашто мач да стављамо у руке својих не- 235 Пс 138:4. 236 Аријанци су о Сину Божјем учили да је било када њега није било и да је и Он, стога, такође из небића. пријатеља? Шта, уосталом, мислиш, на који начин и са којим осећањима прима реч о томе особа која одобрава прељубе или насиље над децом, која се лагодно препушта страстима и сем телесности ништа узвишеније не може себи да дочара, ко за једну ноћ и један дан начини себи богове – богове који карак- теришу најсрамотнија дела? Не схвата ли таква особа све на груб, срамотан и мрзак начин (како је, уосталом, и навикао)? Зар такав неће и твоје богословље учинити поборником својих личних богова и страсти? Ако ми сами наводимо своје бого- словље на зло, неће ли нам онда много теже бити да своје про- тивнике убедимо да богословствују на наш начин? Будемо ли ми узрочници зла, 237 како ћемо очекивати да се они не ухвате за оно што ми уистину творимо? То су, ето, последице наших међусобних сукобљавања! Таква је корист од прекомерне бри- ге за реч, осим колико је угодно Речи (Божјој), и од поисто- већивања са судбом оних који затиру свој дом, или злоста- вљају децу своју, или своје родитеље прогоне из куће, сма- трајући их странцима! Пошто смо од наше речи одвојили све неприлично и туђе, а многобројни легион смо једнодушно, са крдом свиња, посла- ли у бездан, посветимо се сада себи лично (што уједно пред- ставља други предмет наше поуке) и као вајар, извајајмо бого- слова у свој лепоти његовој. Размислимо најпре шта значи ре- вност у речи и која је област језика нашег? Требају ли нам нове невоље? Или незајажљивост? Због чега смо везали руке своје, а наоружали језик? Не хвалимо ни странољубије, ни братољу- бије, ни супружанску љубав, ни девственост; не дивимо се нахрањивању убогих, нити појању псалама, ни свеноћном бдењу, нити сузама; не узносимо се Богу молитвом својом, не изнуравамо тело постом, не подчињавамо лошије бољем (како, уствари, приличи трезвеном расуђивању) тј. материју духу; не преображавамо живот свој (на боље) иако мислимо на смрт; без обзира што размишљамо о вишњој красоти, не уздржавамо се од страсти; не кротимо у себи јарост која нас 237 Рм 1:30. чини надменима, нити спутавамо гордост која нас, уствари, унижава; не контролишемо ни неразумну жалост, нити нео- буздано сладострашће; не спутавамо ни блудни смех, нити пожудни поглед, ни прислушкивање, нити неумерену причљи- вост, ни лакоме или превртљиве мисли, нити било шта друго што ће против нас, а очигледно је у нама, пронаћи лукави злобник који, како каже Писмо, смрт кроз прозоре уводи238 – тј. кроз прозоре наших чула. У нама је, дакле, све супротно. Као што цареви, после извојеване победе, дарују помиловање свим противницима својим, тако ми омогућавамо слободу страстима у другим људима уколико нам они повлађују и др- ско, или безбожно, нападају Бога; за рђаво, ми дајемо лошу награду, а за нечастивост – својеглавост. Али, ја ћу те питати сада (Питалац и човек пророк), а ти ми одговарај, каже Јову Господ из вихора, кроз буру и облаке. 239 Шта мислиш: да ли Бог има један стан (обитељ) или више? Са- гласићеш се са мном, без сумње, да их је много, а не само један! Треба ли сви они да су пуни? – Или, један ће бити пун, а други не – остаће празни и припремљени су залудно? Наравно, сви су пуни, пошто у Богу ништа не бива залудно и ненадано. Али, можеш ли ми објаснити шта ти подразумеваш под таквим стаништима: тамошњи покој и славу припремљене блаженима, или нешто друго? – Не нешто друго, него баш што рекосмо. Пошто смо се у овоме сагласили размотримо још и следеће. Постоји ли још нешто овоме слично, као што ја пре- дпостављам, што би нам пружило таква станишта; или просто нема ничега сличног? – Свакако да постоји нешто. Шта би то могло бити? – Постоје разнородни избори, животни путеви, који нас одводе том или неком другом станишту, сходно мери наше вере, због чега их ми и називамо путевима. – Да ли свим постојећим путевима треба ићи или само појединим? – Ако је могуће нека један пут иде свим (путевима). А ако није, онда колико је могуће, што већим бројем путева. Ако и то није 238 Јер 9:21. 239 Јов 38:1-3. изводиво, онда неколиким путевима. Међутим, ако и то није могуће онда се уважава, како ми се чини, ако неко и само јед- ним путем пође непоколебиво. Схваташ ли ово на исправан начин? Шта ти подразумеваш кад чујеш да је пут само један и да је уз то још и тесан? – Пут један односи се на врлину: зато што је и она једна, мада постоје многи видови њезини. А тесан је управо због трудова, те је за многе неостварив, непроходив, а нарочито за велики број противника и за све оне који се крећу путем порока. Тако и ја мислим. – Но, ако је то тако, зашто онда најбољи међу вама и сви ви, као да наше учење примисте са неком мањкавошћу, остависте све остале путеве и упутисте се журно управо тим једним путем – путем који се ва- ма чини разуман и духован, а ја видим да је то, уствари, пут пустолова и маштарења? Нека вас уразуми Павле који, на- бројавши дарове, силно укорева речима: уесу ли сви апостоли? Јесу ли сви пророци!..ш Предпоставимо да си ти висок растом, да си вишљи и од највишљих људи, ако хоћеш вишљи си и од облака; рецимо видео си невиђено, чуо си неизрециво, као Илија подигнут си са земље, а као Мојсеј си удостојен богојављенија и постао си неботечник као Павле. Али, због чега настојиш и друге да учиниш светима, провоцираш их у богословљу, удахњујеш у њих ученост и ствараш многе зборнице учених књижевника? Зашто пауковом мрежом хваташ најслабије као да је то неко мудро и знаменито дело? Зашто стршљене побуђујеш против вере? Због чега против нас множиш такмаце, као у древности баснословци – гиганте? Зашто си, колико год је међу мужеви- ма лакомислених и недостојних овога имена, сабрао све као смеће у једну јаму и својом ласкавошћу још си их више уподо- био женама, створивши у себи нову радницу и врло лукаво извлачиш себи корист из њиховог безумља? Негодујеш и против овога? Немаш друго неко занимање? Зар твоме језику треба кочница? Ти не можеш зауставити бо- лест рађања и да се породи речима? Има још много других 2401Кор 12:29. предмета на које можеш корисно да усмериш болест ову. По- рази Питагорину ћутљивост, Орфејева семена и ту, свагда присутну, надмену изреку нових времена: лично самрекао\ На- дјачај и порази Платонове идеје, сеобе и кружно кретање наших душа, нарушену љубав према души и (ни по чему вред- ном) љубављу према прекрасном телу; порази Епикурову безбожност, његове атоме и богохулство које га толико на- слађује; порази Аристотелов скучени Промисао; независност ствари која се састоји у једној искуствености, смртно ра- суђивање о душама и човечји поглед на узвишенија учења; на- дјачај надменост Стоика, халапљивост и лакрдијаштво Ци- ника. Порази празнину и пуноту, и сва лупетања о боговима или жртвама, о идолима, о демонима, доброчинитељима или злочинцима, порази све што се разглашује о прорицалишти- ма, о призивању богова и душа умрлих, о сили звезда. Ако ти ниси кадар да учиниш све ово него речју, као мало- важном, и многократним порицањима желиш да се бавиш са- мо својим предметом и у њему да тражиш и налазиш храну своме сластољубљу, ја ћу ти и ту указати на многе путеве. Му- друј о свету или световима, о вештаству, о души, о разумним – добрим и злим природама, о васкрсењу, о суду, о вечној плати, о Христовим страдањима. Дотицати се тога и успети у својим истраживањима није некорисно, али није ни безопасно. О Бо- гу ћемо за сада само мало расуђивати, али у скоро време, веро- ватно, савршено ћемо расуђивати о Христу, Господу нашем, коме нека буде слава у све векове. Амин.