објављено / 10.02.2016.

Свети Николај жички – Вера образованих људи II део

  1. …И КОЈИ ЋЕ ОПЕТ ДОЋИ СА СЛАВОМ ДА СУДИ ЖИВИМА И МРТВИМА КОЈЕГА ЦАРСТВУ НЕЋЕ БИТИ КРАЈА

Бдење вам је заповеђено, а бдење је будноћа, стражарење са ишчекивањем. Бдење над самим собом: над својим мислима, жељама и делима – то је строги пропис ваше вере. Будноћа оштри вид духовни, да може видети и распознати добро и зло, и да може знати ко долази у срце и у мисли. Стражењем се одбија непријатељ и пушта пријатељ. Ишчекивање појачава љубав и чисти савест. На кога се то односи ваше највеће ишчекивање? На Љубазнога, на Најљубазнијега. На Онога, чија вас је љубав увела у овај свет, и чија ће вас љубав сусрести у другом свету. Гле, Он је обећао доћи. И душе људске трепере од тог обећања, као љубав што трепери очекујући љубљенога.

То ишчекивање појачава љубав и чисти савест. Стражарите, дакле, јер не знате дана ни часа кад ће син човечији доћи (Мат. 25, 13). То су Његове речи, речи опомене. Да не будете као пет лудих девојака, које у безбрижности својој бише изненађене и одбачене. Он долази, бдите и стражите!

Он је дошао једном, и поново ће доћи. Први пут је дошао у понижењу, други пут ће доћи у слави. Први пут је дошао као Искупитељ света, други пут ће доћи као Судија света. Разлика између првог и другог доласка Његовог врло је велика. При првом доласку свом Он се задржао на земљи тридесет и три године. Његов други долазак трајаће врло кратко. Јер као што муња излази од истока и показује се до запада, тако ће бити долазак сина човечијега, рекао је Он сам о свом другом доласку (Мат. 24, 27). Тако изненадан и муњевит биће други долазак Господа. Отуда и опомена Његова свим верним: Стражите дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш (24, 42). Први пут је Он дошао као трудбени сејач, а други пут ће доћи као хитри вејач. И као што је вејање кратак посао према многим пословима око усева од сејања до вејања, тако ће други долазак Његов, сравњен са првим, бити брз и кратак. О, и изненадан!

Зато је заповеђено бдење, будноћа духа, стражење, ишчекивање.

И славан ће бити други долазак Господа, сав у блеску од славе невиђене. Тада ће се показати знак сина човечијега на небу, и тада ће проплакати сва племена на земљи, и угледаће сина човечијега где иде на облацима небеским са силом и славом великом. Његов долазак биће, уистину, достојан Цара над царевима. Пред Њим, под Њим и око Њега кретаће се лучезарне војске од ангела. Трубе ће јечати са уста ангела трубоносаца, огањ и пламен ићи ће напред. И послаће анђеле своје с великим гласом трубним, и сабраће изабране његове од четири ветра, од краја до краја небеса (Мат. 24, 29-31).

Тако Господ о свом поновном доласку. А видовити пророк Његов, кога ни Јевреји не одричу, описује то овако: Престо му бијаше као пламен огњени, точкови му као огањ разгорио. Река огњена излажаше и тецијаше испред њега, тисућа тисућа служаше му, и десет тисућа стајаху пред њим; суд отпоче, и књиге се отворише (Дан. 7, 9-10).

Тако пророк Његов, велики и видовити, кога ни Јевреји не одричу. А овако апостол Његов свети: Јер је праведно у Бога да врати муку онима који вас муче; а вама које муче покој с нама кад се покаже Господ Исус с неба с анђелима силе своје, у огњу пламеноме, који ће дати освету онима који не познају Бога и не слушају јеванђеље Господа нашега Исуса Христа; који ће примити муку, погибао вечну од лица Господњега и од славе његове, кад дође да се прослави у светима својим, и диван да буде у свима који га вероваше (II Солуњ. 1, 710).

Изненадан ће бити долазак Судије, и биће у сили и слави. А суд његов биће, као што је сам Он прорекао и описао (в. Мат. 25, 31). Разлучиће све људе на десно и на лево као пастир што лучи овце од коза. Онима с десне стране рећи ће праведни Судија: Ходите благословени оца мојега, примите царство које вам је приправљено од постања света. А онима с леве стране рећи ће: идите од мене проклети у огањ вечни приправљени ђаволу и анђелима његовим. Праведно мерило биће просто и јасно. Оне прве призваће у живот вечни и блаженство, зато вели, јер огладњех, и дасте ми да једем; ожедњех и напојисте ме; гост бијах и примисте ме; го бијах и оденусте ме; болестан бијах, и обиђосте ме; у тамници бијах, и дођосте к мени. Када га ови благословени упитају, кад га то они видеше у беди и помогоше, одговориће праведени Судија: Заиста вам кажем, кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте.

А оне друге, што на левој страни буду стајали, одагнаће праведни Судија у муке вечне, у огањ приправљен за ђавола и слуге ђаволске. Када га ови неблагословени буду питали, кад га то они видеше у беди и не помогоше. одговориће праведни Судија: Заиста вам кажем, кад не учинисте једном од ове моје мале браће, ни мени не учинисте.

Погледајте, образовани, и видите, како Христос Господ себе поистовећује са онима који страдају у овоме свету. Он их милостиво назива малом браћом својом. Зар ћете ви отказати хлеб браћи Христовој? Знајте, да ко њима отказује, Њему отказује. На Суду ће се то објаснити, и Он ће судити по правди.

А кад се Суд оконча, настаће за праведнике царовање без краја и конца. Тада ће праведници засјати као сунце у царству оца својега (Мат. 13, 43). Сва остала царства разориће се, и свака друга власт и сила разбиће се као магла пред сунцем; само ће Његово царство остати, без граница и суседства. Као што је прорекао и видео у визији пророк, кога и Јевреји признају: Власт је његова власт вечна, која неће проћи, и царство се његово неће расути (Дан. 7, 14). И од самог видљивог неба и земље трајније ће бити царство Његово; јер је речено, да ће небо и земља проћи а царство ће његово остати (Открив. 21, 1).

С таквим блеском и силом и славом и достојанством завршиће се богочовечанска драма, отпочета у хладној пећини Витлејемској. Тако ће расти и узрасти зрно горушичино (Мар. 13, 31), и развити се у дрво живота, које ће покрити сав свет видљив и невидљив. Нека се зато веселе душе ваше, праведници, ако штогод страдате за име Исусово и ако сносите понижења за правду његову у овоме животу.

Сваки дан ваше туге, и муке, и понижења, донеће вам векове и векове радости. Јер ћете бити награђени ангелским грађанством у царству његовом. Ко је иоле сличан Исусу у страдању, биће му сличан и у слави. Сузе ваше и ране ваше, сада скривене, биће осветљене сунцем које не залази. Привидни порази ваши ради јеванђеља његовог, биће претворени у торжествену победу, коју неће објављивати људи мастилом него ангели Божји трубном јеком.

Боље је за неправеднике, да дрхте и кају се сада него на Суду. А ви, христоносци, радујте се, што је Месија ваш Судија света. Јер ће по правди судити. Гле, онај исти Исус, коме је Ирод хтео мачем судити у колевци;

кога је Јуда продао за тридесет сребрника;

кога су старешине јеврејске мучиле и биле;

кога је Пилат огласио невиним па на крст распео;

који је у мукама великим на Голготи издахнуо;

који је трећег дана славно васкрснуо из гроба;

који се у четрдесету дан узнео на небеса и сео с десне стране Бога Оца –

тај исти Исус доћи ће опет у сили и слави. Доћи ће као врховни Судија света, да суди свима живим и мртвим. Доћи ће као Цар бесмртни, да отвори царство бесмртно за праведнике. У томе царству праведници ће се сијати као сунце.

Ово је вера праведника, смерних и кротких но неустрашивих на путу правде. Ову веру не могу примити они, чије срце иде за очима. Њу воле они, који знају за величанство Божје и за правду вечиту. Њима је радост мислити о величанству бесмртнога Бога усред мириса смрти свуда око себе. И радост им је чинити правду, окружени неправдом. Узвишеност Божја привлачи их, и красота правде плени их. Они чине правду, но не уздају се у дела своја него у милост Божју. Што су праведнији, то са већим страхом очекују Суд Христов. А неверници зато и творе неправду, што немају страха од Суда Христовога.

Благо онима, који очекују долазак Господа у сили и слави, и помажу малу браћу Христову као да помажу самога Христа.

Благо онима, који у бдењу, и будности, и стражењу, и ишчекивању погледају Љубазнога, Најљубазнијега. Дочекаће га, заиста, и сусрешће га попут пет мудрих девојака. И Он ће их увести у Рај, и цароваће с њима вавек.

Није ли ово и ваше вера, христоносци, и вера најправеднијих предака ваших? Нека она буде и вера деце ваше, с колена на колено. Ово је вера непостидна, православна, спасоносна. Заиста, ово је вера истински образованих људи, оних који носе образ Божји у себи. У Дан Суда Христовога они ће се назвати благословеним.

  1. …И У ДУХА СВЕТОГА, ГОСПОДА ЖИВОТВОРНОГА, КОЈИ ОД ОЦА ИСХОДИ, КОМЕ ЗАЈЕДНО СА ОЦЕМ И СИНОМ ПРИПАДА ПОКЛОЊЕЊЕ И СЛАВА, КОЈИ ЈЕ ГОВОРИО КРОЗ ПРОРОКЕ

Кад ноћни путник види луч у даљини, он се радује. И управља кораке своје пут луча, не испитујући од каквог је горива тај огањ у даљини. Што се више приближује, то више испитује.

Вера хришћанска приближила је људе блиско вечној светлости Божанства. Због тога хришћани толико испитују ту тајанствену и милу светлост – јер су се приближили њој. Они који су од те светлости удаљенији, мање је испитују

Семити се ишчуђавају јафетитима, како могу веровати у три бога? Ко верује у три бога? Зар хришћани, који су очистили од многобоштва толике континенте и острва?

Реците им, да ви не верујете у три бога него у једнога. Јединога, Живога, Истинитога. Но да сте Месијом вашим стављени у такву близину вечне светлости, да видите и разликујете три пламена. Три вечна пламена – један Огањ. Три величанства – један Цар. Три чуда – једна Тајна. Три лица – једно Биће. Три ипостаси – један Бог. Велико име: Света Тројица. Свето Тројство у Јединству. Отац, Син, Дух Свети – увек заувек један Бог.

У подножју те животворне тајне серафими и херувими скривају лица своја света, у страху светоме, у божанскоме заносу, у бескрајној опијености неисказивом сладошћу. А неизбројиве војске ангела, у стројним хоровима, умилним трепетом поју величања Бога Јединога, Бога Живога: Свјат, Свјат, Свјат Господ Саваот!

И сунце велико на своду небеском представља тројство у јединству: маса огњена, светлост и топлота – све ово троје нераздвојно једно од другога сачињава једно сунце. И сваки атом на земљи представља тројединство. И душа човечја – образ тројединог Бога – састоји се из три основне нераздељиве моћи: осећања, ума и воље. Но то троје не дели душу на три душе. Једна душа јесте и остаје једна; три њене моћи јесу и остају три у јединству.

Али свет није дошао до сазнања о Богу као Тројици Светој кроз те природне слике, сенке и символе. Небесним откривењем дошло се до тога. Господ Исус Христос објавио је то. Од Њега је род људски дознао за родитељство Оца, и за синовство Сина Божјега, и за исхођење Духа Светога. Он је нас, путнике у ноћи, привео вечној божанској светлости, и ми смо почели видети и разликовати троје у једноме: три чуда у једној тајни, три ипостаси у једном Божанству.

Од Христа је и дошла наша вера у Духа Божјега Светога, животворнога, који од Оца исходи. Много Је злих и варљивих духова таме, подељених и немоћних, али је један Дух Свети. Људи и народи, који су веровали у многе богове, веровали су стварно у те зле и варљиве духове. У Духа Једнога Светога могу веровати само прави једнобошци, који верују у једнога Бога.

Дух Свети назива се животворним, јер Он живот даје, живот обнавља, оживотворава, васкрсава. Кад је Бог стварао свет, Дух Божји дизаше се над водом (Пост. 1, 2). Кад је Бог човека стварао, створи га од праха земнога и дуну му у нос дух животни и поста човек душа жива (Пост. 2, 7). Апостол Христов пише хришћанима: Дух Божји у вама живи (Рим. 8, 9). Но не мешати дух човечји с Духом Божјим. И апостол прави у томе разлику кад вели: Овај Дух (Божји) сведочи нашему духу да смо деца Божја (Рим. 8, 16). И то је радост ваша, духоносци. Шта би вредело сведочанство човечје, да сте деца Божја, ако вам сам Дух Божји то не посведочи? А дух Божји даје се свакоме, ко га иште у Бога.

Треба искати, и треба очистити дом душе своје за дочек најмилијега госта. Овако говори Господ наш, Победилац смрти: Кад ви зли будући, умијете добре даре давати деци својој, колико ће више отац небески дати Духа Светога онима који ишту у њега (Лук. 11, 13)? То је највећи дар, који Бог даје људима. Јер дајући Духа Светога, даје самога себе. Има ли већег дара од овога? Има ли веће љубави од ове?

Како се Дух Божји јављао вернима? Да кажемо прво: као топлина у срцу. Ово бива при силној молитви. Понекад као топлина у целоме човеку. Пророк Јеремија сведочи то јасно и истинито. Јер сведочи из свога искуства. Многе поруге и напасти претрпе Јеремија – мука му дође до гуше. Тада се он одлучи не говорити више људима, не пророковати. Али – описује он сам: али би у срцу мом као огањ разгорео, затворен у костима мојим, и уморих се задржавајући га, и не могох више. (Јер. 20, 9). Тако је неодољив Дух Божји Свети у чистоме срцу, у које се усели.

Још се Дух Божји јављао као глас. О томе много сведоче свети пророци и апостоли. Тајанствени но јасан глас Божји. Чујеш га а не видиш ко говори.

Још се Дух Божји јављао под видом голуба. То се догодило при крштењу Господа Христа у Јордану. И сведочи Јован говорећи: видех Духа где силази с неба као голуб и стаде на њему (Јов. 32). Чистога голуба јесте слика чистоте Духа Светога. Благо чистим душама, јер ће се удостојити посете Духа Господа.

Но најбурније јављање Духа Светога у историји људској догодило се у виду огњених језика педесет дана по васкрсењу Христовом. И кад се наврши педесет дана, бејаху заједно сви једнодушно. И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху. И показаше им се раздељени језици као огњени, и седе по један на свакога од њих. И напунише се сви Духа Светога, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше  говоре (Дела ап. 2, 1-4). Тако је било освећење и крштење прве цркве Христове на земљи – огњем Духа Светога.

Тако се испунило обећање Спаситељево апостолима. Испунило се у таквој сили и на такав начин како нико од апостола није могао ни замислити. Заиста, дела Божја превазилазе све замисли људске.

Господ је обећао: И ја ћу умолити оца, и даће вам другога утешитеља да буде с вама у векове векова: Духа истине, којега свет не може примити, јер га не види нити га познаје; а ви га познајете, јер у вама стоји, и у вама ће бити (Јов. 14, 16 – 17). И први утешитељ, Господ Исус, био је више него обилна утеха вернима. Али љубав Божја нема мере. По тој неизмерној љубави послат је и други утешитељ.

Још је Господ Исус посведочио о Духу Светоме и ово: Утешитељ Дух свети, којега ће отац послати у име моје, он ће вас научити свему и напоменуће вам све што вам рекох (14, 26). И још: А кад дође утешитељ, кога ћу вам послати од оца, Дух истине, који од оца излази, он ће сведочити за мене (15, 26). И још: А кад дође он, Дух истине, упутиће вас на сваку истину… Он ће ме прославити (16, 13 -14). И ово се обећање испунило, као и свако обећање Месија вашег, христоносци.

Дух Свети је обећан – тако су људи сазнали за Духа Светога. Дух Свети се јављао – тако су се људи уверили у постојање Духа Светога. Дух Свети непрестано борави мећу вернима – тако су људи заволели Бога Духа Светога.

Како се из сунца светлост рађа и како топлота исходи – зар вам је то знано? Како се из срца рађа мисао и како исходи сила – зар сте појмили? Како бисте онда знали вечну тајну Оца нерођеног, како ли рађање Сина и исхођење Духа Светога? Ниједну истину о Свевишњем Богу синови човечји нису могли дознати док им од Свевишњег није јављено. Нити више, нити мање, него само колико им је јављено.

Јављено нам је, да Дух Свети није створење Божје него Бог. Он је Господ животворни, који присуством Својим ствара живот, даје моћ, улива мудрост, производи радост. Од вечнога Оца Он вечно исходи. Истобитан са Оцем, истобитан са Сином – истобитан, истомоћан, истославан. Само је лицем различит. Нарочита ипостас одликује га од Оца и Сина. Но и њему припада исто поклоњење и исто слављење. Њиме говораху пророци свети. У просте рибаре Он ули мудрост небеску. Немоћним људима и женама – за Христа мученим – Он даде моћ непобедиву, јачу од смрти.

Дух Свети, животворни, који од Оца исходи, Бог је истинити од Бога истинитог. Он се јављао и дејствовао. Он се јавља и дејствује. Они којима се јавља и у којима дејствује, знају га. Не знају га по суштини; знају га по јављању и дејству.

Вера у Духа Божјега Светога није заснована на слутњи, на мисаоној претпоставци, него на јављеној и доживљеној и посведоченој стварности. Ко год жели постати живи сведок те стварности, мора се пре сваког испитивања тајни небеских потрудити, да очисти срце од греха и окади га молитвом. И јавиће му се Дух Свети, Дух истине и живота, Дух мудрости и радости, Дух слободе и синовства. И овај Дух Свети посведочиће духу његовом истинитост свега откривења Христовога: о Богу, о души, о путу спасења, о царству Божјем вечноме. Све онако како је Он посведочио и духу апостола и светих отаца, који саставише Вјерују.

Кроз Господа Исуса, Сина Божјега, дошло је људском роду сазнање о Богу као Светој Тројици. То сазнање Он нам није пружио у виду философског учења, него у виду јављања и дејства како Оца, тако Сина, тако Духа Светога. Та јављања и дејства Бога живога кроз три ипостаси своје јесу стварност. Стварност је јављање Оца гласом на Јордану и на Тавору. Стварност је јављена личност оваплоћеног Сина Божјег, чудесна, и његово деловање, и страдање и васкрсење. Стварност је и јављање и дејствовање Духа Светога у апостолима, у светитељима, у праведницима и у целој Цркви Божјој од почетка до данас. Увек и за вазда: један Бог, један Цар вечни, једна сила, једна слава, једна љубав, једна светлост, једна радост, једна суштина – један Бог.

Ово је вера видовитих, који су управили вид свој ка огњу у даљини. Оно није вера заслепљених и слепих, који једва виде оно што им сунце открива. За видовите ова физичка светлост јесте тамнина кроз коју они ходе као путници кроз ноћ упирући поглед свој ка светлости у даљини. Они путују не скрећући погледа са те велике светлости. Тако је велика та светлост, да им се сав овај свет чини покривен тамом. Иако је велика светлост удаљена, она им осветљава пут у ноћи и загрева срце чудном топлином и радошћу. И они се радују као деца – као деца те велике светлости. И журе к њој као изгнаници у домовину своју. Смело корачају све напред и напред, и не обзиру се. И у радости СВОЈОЈ призивају залуталу и изосталу браћу своју, храбрећи их, тешећи их, и помажући их на путу. С победном песмом они журе све напред и напред: Ено тамо, браћо, тамо је наш Родитељ и Спаситељ и Утешитељ. Светли нам, греје нас, зове нас!

Ово је вера ваша, христоносци, вера видовитих предака ваших. Нека она буде и вера деце ваше с колена на колено, све до краја путовања. Ово је вера опробана, на облачини и на ведрини, вера непостидна, православна, спасоносна. Ваистину, ово је вера образованих људи, оних који носе образ Божји у себи. У Дан Страшнога Суда Христовога они ће се назвати благословеним.

  1. …У ЈЕДНУ, СВЕТУ, САБОРНУ, И АПОСТОЛСКУ ЦРКВУ

Путници, ево и лађе! Кад је потоп био, Ноје се спасавао у сигурној лађи. Потоп безумља и греха непрестано траје. Зато је Човекољубац саздао лађу спасења. Питајте за његову лађу, и брзо улазите.

Нека вас не преваре многе шарене лађе, споља украшене и окићене. Питајте за јачину машине и за вештину капетана. У Христовој лађи је најјача машина и највештији крманош. То је сам Дух Свети, Свевидећи, Свемоћни.

Нека вас не преваре ни они, који призивају у своје малене и нове чунове, и који вам нуде засебне чунове, само за вас. Пут је далек и буре су опасне.

Нека вас не преваре ни они, који говоре, да с оне стране мора и нема друге земље, новога света, и да се не треба ни спремати за даљну пловидбу. Они вас зову у риболов око обале. Толико они виде и знају. Ваистину у пропаст су пошли, па и вас у пропаст зову.

Не дајте се обманути. Но питајте за Његову лађу. Ако је она и неизгледнија наоко од других, али је јака и сигурна. Ако и нема много шарених барјака, осим знамења крста, знајте да вам је на њој живот осигуран. А на морском путовању прво је и главно правило, да је живот путника осигуран.

Кад верујете у Христа Спаситеља, христоносци, ви верујете и у дело његово. Његово је дело Црква, лађа спасења. У њој се возе војске спасених и спасавајућих се. То своје дело засновао је Господ на вери, јакој као камен. Као што је и рекао и прорекао: На овоме камену сазидаћу цркву своју, и врата паклена неће је надвладати (Мат. 16, 18). И заиста, до сада је нису надвладала, нити ће од сада.

Црква се назива телом Христовим. Ви сте тело Христово (Рим. 15, 5; И Кор. 12, 27). Зато је црква једна једина. Јер не може бити два тела под једном главом. А Христос је назван и главом Цркве (Кол. 1, 18). Отуда: један Христос, једна глава, једно тело – једна Црква.

Ако ли има отпада и јереси, шта вас то буни? То је све предвиђено и проречено, као што искусни крманош предвиђа и прича путницима о предстојећим бурама и незгодама. Треба и јереси да буду међу вама, говори апостол, да се покажу поштени који су међу вама (I Кор. 11, 9). Ако једна група путника на лађи издеља себи корито, па се спусти на море да одвојено плови, нека вам је жао. И толико. Њихов пример, очајан као јогунасто срљање у погибао, утврђује вашу веру у лађу спасења, у једну једину.

Црква се назива светом. Јасно вам је зашто се назива светом. Прво зато што ју је основао Светац над свецима. Друго зато што ју је Господ прибрао и искупио и очистио и укрепио крвљу својом, светом и пречистом. Треће зато што ју од почетка руководи, надахњује и оживљава Дух Божји Свети. Четврто зато што су сви чланови њени позвани да буду свети, одвојени од свега несветога у овоме свету, у коме расту и кроз који путују. Пето зато што су јој света небеса намењена за вечно обиталиште. Шесто зато што су у њој сва она богодана средства, којим се људи освећују и за грађанство небеско оспособљују. Зато се црква назива светом.

Још се Црква назива саборном. Зашто тако? Прво зато што сабира Богу живоме чеда из свих земаља, свих племена, и свих језика. Она се не ограничава на једну расу, нити на једно племе, нити на једну државу. Као човек који стоји на раскршћу и позива све путнике на цареву гозбу (Мат. 22, 9), тако и црква. Тако и света саборна црква позива и сабира све синове и кћери човечје на спасење. И не одбацује никога, осим онога ко њу одбаци, одбацујући тиме и самог себе. То је разлика цркве новозаветне, свеобухватне, од цркве старозаветне, припремне, ограничене само на један народ.

Још се Црква света назива саборном зато што она није ограничена ни временом. Она обухвата не само све верне од Христа надаље него и све оне свете и праведне душе, од Адама до Јована Крститеља, ради којих Господ сиђе у Ад.

Још се Црква света назива саборном зато што она обухвата и живе и упокојене. Упокојени у Господу чланови су њени исто као и сада живи на земљи. Путници које је лађа спасења превезла у нову земљу, у царство бесмртно, као и они које данас превози и које ће сутра превозити, сви су чланови једне свете саборне цркве.

И тако, Црква се назива саборном зато што није ограничена ни расом, ни језиком, ни простором, ни временом, ни смрћу.

Уза све ово Црква је саборна и по своме учењу и по своме уређењу.

Света Црква назива се апостолском. Овако се црква назива прво зато што су апостоли Христови били њени први чланови. Први лични сведоци чудесног живота и рада Сина Божјег на земљи, и први следбеници његови. Друго зато што су је апостоли уредили и по свету распрострли. Треће зато што су апостоли свети први после Господа улили крв своју у темеље њене. Четврто и зато што апостолство њено до данашњега дана не престаје. Апостолство цркве огледа се данас у два правца: у њеној апостолској мисији у свету и у апостолском прејемству јерархије њене. И по својој служби у свету као и по својим служитељима црква права, православна, носи непрестано печат апостолства.

Цркви као установи није задатак да влада него да служи. Да служи народима Божјим до мучеништва попут Христа Господа. Да освећује душе људске, да руководи духовно-морални живот људи, да светли. Да не заробљава но да ослобађа. Јер су сви људи на слободу Христову позвати, на слободу синова Божјих. Као што је писано: Тако већ нијеси роб него син (Гал. 4, 7). и опет: Стојте у слободи којом нас Христос ослободи (5, 1). Као лађа спасења Црква Божја вози не робове но слободну децу, децу царску, у бесмртно царство небеско. Ни драгоценијег товара ни радоснијег пристаништа!

Ово је вера мужествених и дружељубивих. Њу тешко примају страшљиви и саможиви. Мужествени су они који имају храбрости, да устану против паганског нереда у души СВОЈОЈ и да заведу јеванђелски поредак у њој. Дружељубиви су они, који воле да путују у друштву и који гледају сапутнике своје у виделу оне вечне светлости у даљини. И радују се сапутницима својим, као браћи својој, као сами себи, као оној вечној светлости, која их све осветљава, милује и к себи привлачи. Мужествени и дружељубиви воле ред у себи и око себе. Они цене туђу помоћ и не отказују своју. Воле да се стесне, да би и другима учинили места. Слично Богу они горе од жеље, да се сви људи спасу и дођу до познања истине. Признајући величанство Бога живога, они себе не сматрају ничим великим. Они на себе гледају као на малене органе тајанственог и великог тела Цркве, којој је глава Христос. Не гурају се и не отимају о првенство. Не боје се овога живота, не страше се смрти, похваљују добра дела својих сапутника а своје не објављују. И тако у хармонији, у реду, у радости, путују као јато птица у топлије крајеве – у царство божанске светлости и родитељске топлине.

Ово је вера ваша, христоносци, вера мужествених и дружељубивих предака ваших. Нека она буде и вера деце ваше с колена на колено, све до краја путовања, до тихог пристаништа. Ово је вера непостидна, православна, спасоносна. Зиста, ово је вера образованих људи, оних који носе образ Божји у себи. У Дан Исплате, у велики Дан Правде Божје, када Христос буде судио по правди, они ће се назвати благословени.

  1. … ИСПОВЕДАМ ЈЕДНО КРШТЕЊЕ ЗА ОПРОШТАЈ ГРЕХОВА.

Вода пере. Шта пере вода? Пере кожу од зноја и прашине. Онај малени део нечистоће, који тело знојењем излучи из себе, то вода пере. И онај незнатни део прашине, што од овога света падне на кожу, може вода да опере.

Но вода није у стању да опере сву ону нечистоћу, онај гној и трулеж, што се нагомилава у унутрашњости тела. Вода је немоћна према тој унутрашњој нечистоћи, која се ствара и задржава у органима. Та нечистоћа долази или од нездраве или од сувишне прашине овога света, коју људи уносе у себе као храну.

Па кад је вода немоћна према тој нечистоћи материјалној, колико ли је она тек немоћна према нечистоћи унутрашњој, душевној?

Јасно је да вода не пере душу. Она пере ваздух, и пере земљу. Сву кору земљину она је у стању да опере, као и кожу човекову. Њено је дејство огромно, њена услуга драгоцена. Али она не може да опере масну нечистоћу душе човекове. Јевреји су непрестано вршили обредна прања и умивања, тј. непрестано су прали кожу водом. Но њихову нечистоту душевну вода није могла такнути. И толико са нагомилала унутрашња нечистота у њима, да кад се она отворила и излила на пречистог Господа Исуса, смрад њен разноси се до данас по целоме свету.

Вода је само символ. Прање телесно символ је прања духовнога. Символ може опрати символ, али не и стварност. Вода може опрати спољашње лице човеково, али не и унутрашње. А ово унутрашње лице човеково јесте образ Божји у човеку – жива душа са духовном стварношћу у себи. Отуда само једини Бог силом Духа свога може опрати духовну нечистоту у човеку.

Но и као симбол очишћења вода је потребна при хришћанском крштењу. Тим пре је она била неопходна при символичним крштењима дохришћанским. Свети Јован Крститељ крштавао је само водом. А по тумачењу апостола Павла цео народ јеврејски крстио се символички водом: Оци наши сви под облаком бише, и сви кроз море прођоше. И сви се у Мојсија крстише у облаку и мору (I Кор. 10, 1-2). То није стварно крштење, но сликовно, праобразно. Оно је само сен хришћанског крштења.

Хришћанско крштење значи потпуно очишћење. Ово крштење представља двери, кроз које људи ступају у цркву Христову. Не ступају двапут или трипут, но једанпут. Због тога је једно крштење. У Светом Писму Божјем то је нарочито наглашено речима: Један Господ, једна вера, једно крштење (Еф. 4, 5). Зато окрените се од оних који вам говоре, да је човеку потребно више крштења.

Крштењем се отклања са образа Божјега у нама она најсрамнија прљотина, коју је праотац рода нашега кануо на себе, и коју је потомству оставио у наслеђе. Тај демонски печат у души нашој, црн и одвратан као пакао, само се правим крштењем може изгладити.

Отуда крштење означава умирање старог греховног човека у нама и рођење новог, безгрешног. И то је посведочено Светим Писмом Божјим. Или не знате да сви који се крстисмо у Исуса Христа, у смрт његову крстисмо се. Тако се с њим погребосмо крштењем у смрт, да као што уста Христос из мртвих славом очевом, тако и ми у новом животу да ходимо (Рим. 6, 3-4). Но не умре Господ два пута, да бисмо се ми два пута крстили у смрт његову. Зато Свети Оци Другог васељенског сабора у Цариграду изрекоше: Исповедам једно крштење.

Прасликом хришћанског крштења служило је и јеврејско обрезање. Ножем се одсецао крајичак тела. То је праслика. Крштењем се одсеца греховни израстак у души. То је стварност. И као што се обрезање вршило Једном заувек, тако се и крштење врши једном заувек. Обрезање се вршило и над одраслим и над децом. И крштење се врши и над одраслим и над децом. Тако се у Цркви Божјој поступа од апостолских времена (Дела ап. 16, 14 -15; 16, 30-39; I Кор. 1, 16). Зато окрените се од оних који вам говоре да не треба децу крштавати. Питајте их, ко ће одговарати за душе деце, која помру некрштена код крштених родитеља?

За опроштење греха. То је сврха крштења. Крштење Јованово није било за очишћење грехова него само за покајање. То је и сам Јован посведочио говорећи: Ја крштавам вас водом за покајање; а онај што иде за мном јачи је од мене… Он ће вас крстити Духом Светим и огњем (Мат. 3, 11). Онај који је јачи од Јована Крститеља, и јачи од целога света, показао је личним примером начин правог и пуног крштења. Он се крстио водом и Духом Светим. Безгрешник се погрузио у воду Јордана, и у том часу сишао је на њега Дух Божји у виду голуба. Ту је, дакле, Јован који крштава, ту вода која пере тело, ту Дух Божји Свети који мије душу. Право и потпуно крштење. Једно, и непоновљиво над истим лицем.

По ноћи дође Никодим, кнез јеврејски, и упита Христа за науку спасења. Одговори му крштени Месија: Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божје (Јов. 3,5). Очишћење и тела и душе. Обновљење и тела и душе. Благодат Духа Светога даје силу и светињу води. Огањ Духа Светога сагорева при крштењу ону праотачку грешност у души свакога потомка Адамовог. Греховно бреме многих векова и колена, ругобна грба, смиче се са душе крштеног. Наследна проказа ишчезава. Од тога часа крштени је одговоран само за будуће, не за бивше.

Крштење, којим је Јован крштавао Јевреје, било је и престало. Оно је служило само као знак узбуне и припреме. Цар небески је долазио. Сва духовна атмосфера била је притајена као дух у самртника. Јован је осетио вејање новога, свежега ветра, мирисног и животворног, усред мртвачког задаха света. Христос је био близу. И Јован је викао на узбуну, на припрему за дочек, на покајање. И крштавао је водом за покајање. То крштење је престало. Оно није имало благодатне силе Духа Светога, која је доцније дата свету кроз Христа (Дела ап. 19, 1 – 6). А крштење водом и Духом остало је до данас. Без њега не може се назвати нико хришћанином. Гле, Господ је заповедио апостолима: Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа (Мат. 28, 19). То је заповест лековита и спасоносна, коју су апостоли свети дословно извршили, и коју света и саборна апостолска црква до данас извршује.

Но осим овога светога крштења, којим се сви ми крстимо, постоји још једна врста крштења, које није дато свима. То је крштење крвљу мучеништва. Сви они великани, који пострадаше и крв своју пролише за Христа, крштени су крштењем крви. Крштење крвљу нарочито је познато вама, православним следбеницима Христовим. Нигде толиког броја крвљу крштених колико мећу прецима вашим, давним и скорим. И у ове наше дане у православном свету лије се крв мученика. Хиљаде и хиљаде њих крштавају се у крви својој. То су витешки сведоци јеванћеља Христова. Деца Божја, коју незнабошци као јагањце кољу! Њихова жртва укрепљује цркву Христову на земљи, а њихова света имена проширују календар хришћански. Крштени у крви својој вазда су били и биће богатство и украс Православља.

Било је и незнабожаца, некрштених водом и Духом, но крштених крвљу мучеништва. И њихово је крштење примљено као правилно и пуноважно. Чак је њихово крштење и више од обичног нашег крштења. Они немадоше времена, да се крсте водом и Духом. Будући духом слепи, као незнабошци, они наједанпут погледаше, познаше Христа, и за њега одмах живот свој положише. Тако се они крстише једним Господњим крштењем, Голготским, али не и Јорданским. А преци ваши православни, многи и многи, и стари и млади, и мушки и женски, и цареви и патријарси, богати и сиромашни, крстише се и једним и другим крштењем, и Јорданским и Голготским. Број тих витешких предака ваших, који се крстише најпре водом и Духом а потом крвљу својом мученичком, толики је кроз векове и векове, да би испунио државу једну.

Прво крштење, водом и Духом, заповеђено је, а друго, крвљу својом, остављено је свакоме на избор. Једном приликом упита благи Господ синове Заведејеве: Можете ли пити чашу коју ћу ја пити, и крстити се крштењем којим се ја крстим (Мат. 20, 22)? Видите ли, како Господ назива своје страдање – крштењем? И видите ли, како Он не каже синовима грома: морате! него их пита: можете ли? Јасно је, дакле, да се крштење крвљу не заповеда свима вернима, као оно прво крштење, него се оставља на вољу. На крштење крвљу одлучују се само они, који поред велике вере у Господа имају и велику љубав према Њему. Као што је Он сам рекао: Од ове љубави нико веће нема, да ко живот свој положи за пријатеље своје. Ви сте пријатељи моји (Јов. 15, 13 -14). Безбројни преци ваши били су пријатељи Пријатеља људи. И пријатељство своје према Њему посведочили су они онако како је и Он посведочио пријатељство своје према њима – печатом крви и смрти.

Не дајте се обманути, христоносци, ако вам неки јеретик каже, да је крштење једина благодатна тајна, и да других нема. Не дајте се заварати тиме, што се у нашем Вјерују само крштење спомиње, а друге тајне остају без спомена. Свети Оци цариградски, који споменуше свето крштење, држаху и остале свете тајне. Поред крштења држаху они, свето и правилно, и миропомазање и покајање, и причешће, и јелеосвећење, и брак, и свештенство. Све ове тајне засведочене су крепко Светим Писмом и Светим Предањем. Но Свети Оци, састављајући кратки Символ Вере, споменуше само крштење зато што је то основна и уводна тајна у Цркви Божјој.

Гле, тајном крштења раскрштава се са болесном прошлошћу. И душа се уводи у лечионицу, која се зове црква. А када душа кроз крштење, као кроз двери, уђе у лечионицу, онда она унутра налази све остало што је на потребу. Тамо је миропомазање, печат дара Духа Светога. Тамо исповест и покајање за нове ране душевне. Тамо причешће, храна душе самим телом Христовим и крвљу. Тамо јелеосвећење – молитвено призивање Духа Светога на укрепљење и осећање телесног храма човековог и раслабљеног становника тога храма, душе човекове. Тамо велика тајна брака – чудо Божјег премудрог домостроја. Тамо свештеничко рукоположење, ради прејемства апостолске службе и апостолске силе. Тамо и сви остали лекови и сви канали, кроз које свемоћни Дух Божји лечи, и теши, и милује, и усправља душе верних.

Ово је вера увиђавних и мудрих. Њу нерадо примају неувиђавани и малоумни. Не увиђајући ништавило своје они не осећају потребу у помоћи јакога Бога. А увиђавни су до дна испитали немоћ своју, и немоћ свих земнородних, Испитивањем себе и других они су дошли до сазнања, да се нечистота душе човекове не може опрати самом водом нити икаквим другим елементом природним без силе свесилнога Духа Божјега. Због тога они у кротости и смерности обраћају се Богу за помоћ. И по мудрости својој употребљавају све оне мелеме за душу, које налазе у божанској лечионици, у цркви светој. Окренути леђима сенкама и варкама овога света они се предају вољи Свевишњега. И лицем се управљају непрестано ка вечној светлости. Они знају да су путници, и да ће се пут скоро свршити. Зато ходе радосно све напред и напред. И милостиво придржавају сапутнике своје, браћу своју, као царску децу, која се враћају у царевину Оца свог небеског.

Ово је вера ваша, христоносци, вера увиђавних и мудрих предака ваших. Нека она буде вера и деце ваше, све до свршетка путовања. Ово је вера непосредна, православна, спасоносна. Ваистину, ово је вера образованих људи, оних који носе образ Божји у себи. У Дан исплате, у Страшни Дан Правде, када Христос буде судио по правди, они ће се назвати благословеним.

  1. … ЧЕКАМ ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ

Јато  птица. Како диван призор! Никад једна птица не оставља утисак тако опојне лепоте као јато птица. Нити је јато птица икад тако красно кад падне на земљу и седи на земљи као у лету, када долеће и одлеће.

Замислите милијарду  птица  једне врсте. Замислите их све црвене. И оне долећу и падају на земљу, и остају на земљи. Нова милијарда долеће, и пада, и остаје. И опет нова, и нова. Тако кроз векове и векове. Безбројна јата, безбројне милијарде птица. Остајући на земљи, оне под разним утицајима мењају боју. Једне постају тамноцрвене, друге црне, треће шарене, четврте беле,

И замислите да сва та безбројна јата, безбројне милијарде птица, по некој свемоћној команди дигну се са земље и полете. Какав величанствен призор! Беле су у већини, и њихова густа јата предњаче. За њима су шарене, па црвене, па црне. Бела јата лете брзо и весело, а остала по реду све тромије и невеселије. Сунце би било потпуно заклоњено, и земља би се покрила ноћним мраком.

О браћо моја, ово није само машта и слика. Стварност ће надмашити сваку људску машту и слику.

Једне звездане ноћи изведе Бог праведног и верног Аврама на поље, и рече му: Погледај на небо и преброј звезде, ако их можеш пребројати. Аврам стајаше у страху и гледаше у усхићењу. Тада му Бог рече: Тако ће бити сјеме твоје. (I Мојс. 15, 5). А Аврам беше у то време стар и бездетан. Хоће ли Бог испунити своје обећање?

Безбројне милијарде душа људских већ до сада су долетеле и пале на земљу. Све у крв оденуте, као у црвену порфиру. То је знак радости Створитеља њиховога. Безбројне милијарде до сада – а у оно време, када Бог даде обећање, Аврам немаше ниједног детета! Безбројне милијарде само до сада – да ли има више звезда на небу?

А Сара се насмеја кад чу обећање Божје да ће ускоро родити сина. И рече Сара, жена Аврамова: Пошто сам остарјела, сад ли ће ми доћи радост? а и господар ми је стар. Тада рече Господ Авраму: Што се смије Сара?… Има ли што тешко Господу (I Мојс. 18, 12- 14)? И заиста, што Бог рече, не порече. Обећање своје Бог је испунио. Праведничко семе Аврамово продужило се у духовној линији у роду хришћанскоме, и размножило се можда већ до сада као број звезда на небу.

То је обећање Божје о силаску душа на земљу. Велико чудно обећање, коме је равно друго једно Божје обећање – о узласку душа са земље, о васкрсењу мртвих. Бог у Христу Господу, Васкрситељу и Васкрсломе, оставио је истинито обећање, да ће мртви васкрснути и јавити се на Суду. А када дође син човечији у слави својој и сви свети анђели с њиме, онда ће сести на престолу славе своје. И сабраће се пред њим сви народи. И разлучиће их… (Мат. 25). Господ говори о свима народима, о свима јатима људи, која су од почетка до свршетка времена пала на земљу. А апостол Христов сматрајући васкрсење као милу тајну ипак је лагано и пажљиво открива вернима говорећи: Нећу вам затајити, браћо, за оне који су умрли, да жалите као и остали који немају нада… Јер ће сам Господ са заповешћу, с гласом аранђела, и с трубом Божјом сићи с неба, и мртви у Христу васкрснуће (I Сол. 4, 13 – ). И опет говори: Ево вам казујем тајну – уједанпут, у тренутку ока, у пошледњој труби, јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви (I Кор. 15, 51). Тада ће се распадљиво обући у нераспадљиво, и смртно у бесмртност. И тада ће се рећи: Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?

Тада ће се безбројне милијарде душа обући у лаку, нераспадљиву одећу, у небеска тела, слична Христовоме. И та јата, о безбројна јата, полетеће са земље. Једна јата бела као снегови многи, друга тамноцрвена, трећа шарена, а четврта црна. Бела ће се јата белети од чистоће и врлине, црвена ће се црвенети од преваге крви над духом, шарена ће се шаренети од мешавине добра и зла, а црна црнети од греха.

Нека вас не буни то, што ће се неко насмејати обећању Божјем о васкрсењу мртвих. И Сара се најпре насмејала обећању Божјем, потом застидела. Верујте, о верујте и не сумњајте, да ће се застидети тако и онај, ко се смеје овом другом обећању Божјем. Питајте га и реците му: Има ли што тешко Господу?

Чекам васкрсење мртвих. Ми чекамо посведневно и посвеминутно духовно васкрсење грешника. Чекамо да грехом као крастама прошаране или поцрнеле душе убеле са и оживе покајањем. И радујемо се, заједно с ангелима на небесима, кад се један грешник покаје и обрати Христу (Лук. 15, 10). Радујемо се са оцем, који нашавши изгубљеног сина говори: Овај мој син беше мртав и оживе (Лук. 15, 24). Овакво васкрсење мртвих ми често очекујемо, и неретко дочекујемо.

Али ми чекамо још и једно свеопште васкрсење. Чекамо једно јединствено и непоновљиво васкрсење свих мртвих, који од почетка створења на земљи живеше и власти смрти подлегоше. Своје чекање заснивамо како на разуму и савести тако, и особито, на обећању.

Непомућен и чист разум говори нам, да се овај вртлог живота не свршава смрћу. Од памтивека народи су слутили да смрт није тачка, но запета. Сва племена земна, чак и у својој идолопоклоничкој тами, предосећала су неку врсту живота после смрти. Песници и философи јелински говорили су о живљењу душа људских у Аду, у полутами и полуживоту. Мисирци су завијали мртва телеса у разне смоле и мирисе, да би се очувала, свакако за неки други живот. Продужење живота по смрти и суд по правди, која није постигла све и свакога овде на земљи, то се одувек чинило непомраченој савести људској као нешто природно и неопходно.

Но ми хришћани не заснивамо своју веру у васкрсење и живот загробни на претпоставкама песника и философа, нити на слутњама и предосећањима народа и племена, него на искуству и Божјем обећању. На камену је утврђена вера наша а не на песку. Господ Исус Христос, откривач свих животних истина, открио нам је и истину васкрсења мртвих. И речима и примерима открио нам је. Да се радују срца ваша, христоносци.

Једном приликом кушаху Господа Исуса. Кушаху га садукеји, који нису веровали у васкрсење. Питаху га нешто о томе, чија ће која жена бити у ономе свету. Подругљивци наружени сами својим безумљем! Одговори им благи Господ: О васкрсењу нити ће се женити ни удавати, него су као анђели Божји на небу. Још томе додаде Господ: Није Бог мртвих него живих (Мат. 22, 30-). Ако ли пак сви живи на земљи помру и у гробовима остану, како би се онда Бог могао назвати Бог живих?

У Капернауму, у граду неверника, који је због неверовања ишчезао са лица земље, у том граду запиткиваху Господа духовно измршали Јевреји, те ово те оно. Најзад им рече Господ: Заиста, заиста вам кажем: који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан (Јов. 6, 54). А пред храмом Соломоновим, који је због оскврњења неверовањем ишчезао са лица земље, рекао је Господ: Иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божјега, и изићи ће који су чинили добро – у васкрсење живота, а који су чинили зло – у васкрсење суда (Јов. 5, 25-27). Онима који машу главом и говоре, како је то тешко – реците им: Има ли што тешко Господу?

И још многе друге речи изрекао је Исус о васкрсењу мртвих. Да не би људе оставио у сумњи. Он је ове своје речи и делима засведочио. Он је васкрсао мртву ћерку јеврејскога кнеза Јаира. Хладну и мртву руку њену. Он дохвати својом руком и викну: Девојко устани! И мртва девојка оживе и устаде (Мар. 9, 25; Мк. 5, 41).

Још је Господ васкрсао сина наинске удовице. Стигавши с ученицима у тај град, Он сретне пратњу и виде неутешну удовицу како јадикује за умрлим јединцем. Он прво приступи мајци и утеши је речима: Не плачи! Затим пође и делом да је утеши. Приђе носилима и викну мртвацу: Момче, теби говорим, устани! И дечко оживе и устаде. И даде га матери његовој (Лк. 7, 12 -15).

Још је Господ васкрсао Лазара у Витанији. Четири дана лежао је мртвац у гробници. Сестре су плакале. Сва родбина је плакала. И Господ се заплака. И викну Исус: Лазаре, изиђи на поље. И изиђе мртвац (Јов. 11). И пусти га Господ жива да иде сестрама својим.

Још је Господ васкрсао – кога? Самога себе. Он је васкрсао из гроба трећега дана по смрти, као што је и прорекао. И ученици се његови обрадоваше видевши Господа (Јов. 20, 20). Која душа људска, жељна живота, да се не обрадује Господу, Васкрсломе и Васкрситељу!

Тако је свемоћни Господ Исус и стварним примерима потврдио речи своје и обећање своје о васкрсењу мртвих.

Догађај васкрсења Месије из мртвих ставили су апостоли свети у темељ своје проповеди јеванђелске. И сва њихова лична нада у васкрсење и сва њихова непоколебљива неустрашивост пред смрћу добијала је снаге и хране од тога славног догађаја. Један од њих, који је најпре гонио цркву Христову а потом видео живог васкрслог Господа, овако пише: Ако се Христос проповеда да устаде из мртвих, како говори неко међу вама да нема васкрсењаа мртвих? И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свију људи (I Кор. 15, 12, 19). Али Христос устаде из мртвих, и потврди и наше васкрсење; и учини нас, који у њега верујемо, најсрећнијим од свију људи.

Господ је умро и васкрсао, да докаже и покаже и наше васкрсење из мртвих. Васкресњем његовим укресан је за навек неугасиви пламен вере у прсима људи, да ће и они васкрснути. Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети (I Кор. 15,22). Ако се и сада нека Сара насмеје и рекне: то је тешко, одговорите јој и реците: Има ли што тешко Господу?

У давној давнини један пророк видео је и пророковао је, како они који спавају у праху земаљском буде се и дижу у ново биће, једни на живот вечни а други на срамоту и прекор вечни (Дан 12, 2).

А други један пророк, пре овога, гледао је и видео је у визији велико поље, пуно препуно мртвачких сухих костију. И гледао је и видео је, како по Божјем гласу би велики потрес, и сухе кости почеше се прибирати и склапати. И гледајући нетремице виде, како сухе кости почеше навлачити се месом и преплетати се жилама. И нареди Бог, те дух живота уђе у њих. И виде пророк, како тела људска оживеше, и стадоше на ноге. Бјеше војска врло велика (Језек. 37).

То су визије и предсказања праведних пророка Божијих. Но стварност тих визија и испуњење предсказања дошло је од Христа и кроз Христа. Онима који још сумњају говорећи: то је немогуће, одговорите и реците: Људима је ово немогуће а Богу је све могуће (Мат. 19, 26). Одговорите им тако речима самога Васкрситеља. И развејаћете сумњу њихову, и спашћете браћу.

Ово је вера правоверних и будних. Њу тешко примају и држе заблудели умом и успавани мирисом земље. Они које је земља прошарала крастама и уцрнела калом овдашњице, не приклањају ухо своје обећању Божјем. А правоверни верују Божјој речи, и будно чекају испуњења. Њима се смучило од лажи лажљивих, и њима се досадило од кратких путања лажи. Зато су им мили постали дуги путеви Свевишњега, и драге велике линије Истинитога. На дугом путу Он их одмара све новим и новим потврдама доброга краја. Највећи им је одмор реч Спаситеља и Вође, који је прошао цео њихов пут као човек, и дошао до краја, и видео крај, и објавио им радост велику.

На крајевима кратких лажљивих путева увек је аждаја; увек она древна змија, која је прародитеља рода нашег сурвала из Раја. А на крају дугог пута истине чека Цар и Родитељ, Утешитељ и Васкрситељ. То радује правоверне и будне. И они деле радост своју са браћом својом, сапутницима својим, са децом Цара Великога.

Ово је ваша вера, христоносци, вера правоверних и будних предака ваших. Нека она буде и вера деце ваше, с колена на колено, до краја пута, до блаженог краја. Ово је вера непостидна, православна, спасоносна. Ваистину, ово је вера истински образованих људи, оних који носе образ Божји у себи. На Суду Христовоме, у Дан Велики, они неће бити уцвељени, но примиће живот и назваће се благословеним.

  1. … И ЖИВОТ БУДУЋЕГА ВЕКА

Повратак дому. О како је сладак повратак дому! Па још дому, где чека родитељ, и многа браћа, и сестре, и деца, и пријатељи! И још кад је дом не гладна и празна земуница но царски двор, где цар родитељ забринуто очекује децу своју из даљине!

Путници, ви знате, да Цар Родитељ није нико други до сам Свевишњи. Ви сте ти, које Он забринуто очекује. Из туђине ви се враћате Њему. Истина, и овај је свет његова њива, али удаљена и трновита. Он вас је послао у ову даљину, да бисте га пожелели, да бисте увидели да не можете без Њега. Није се Њему захтело да се одели од вас, не. То се прво захтевало прамајци вашој. И онда је Бог послао и њу и све потомство њено у ово даљно царство своје, на ову њиву трновиту, где се у зноју лица хлеб заслужује.

Многа јата ваших предака пала су на ову трновиту њиву, и на њој су се отимали о корење са скакавцима и скотовима. И привикли су на друштво нижих од себе. И заборавивши дом свој и порекло своје, почели су мислити, да и не постоји боља њива нити свет светлији од ове каљаве лончарнице, нити друштво отменије од скотова.

Растужише се небеса блага видећи човека као ученика зверова. Смутише се анђели светли гледајући образ Божји у човеку унижен. Ражали се Свевишњи над родом људским, и реши се на најдраматичнији потез у историји створеног света, у историји неба и земље. Реши се Он на оно, на што се само безгранична љубав може решити. Наиме, да Сина свога Јединородног пошаље на муке ради спасења људи. Да Га обуче у дроње људске, у дроње просјачке, да се не би просјаци уплашили од Њега, од светлости Његове, од величанства Његова. Да баци најдрагоценији бисер са груди Својих пред свиње, пред посвињене.

И Син Царев радо је пошао на ту жртву, и сишао у каљугу црвињу, где су се потомци Евини отимали са скотовима о корење. Он је нашао једну једину кћер Евину, једну једину чисту и свету Девојку, која је била достојна да од свога тела изатка и Њему тело. И у тој худој телесној одећи Он се јавио мећу пијаним и побеснелим; јавио се као у дому безумних.

Чим су Га видели ученици зверова, појурили су ножем на Њега. Он се уклонио.

Кад их је Он назвао синовима Оца небескога, они су зјапили у Њега, и тражили чудо.

Кад је Он учинио многа чудеса, они су рекли, да Он то чини помоћу ђавола. Јер они су били престали веровати у Бога, но у ђавола никад нису престајали веровати.

Кад је Он стао изгонити ђаволе из људи, они су рекли, да помоћу Велзевула, књаза ђаволског, изгони ђаволе!

Кад је просуо мудрост небеску пред њих, они су се питали, где је Он учио школу. И кад су чули да је Он дрводеља, без школе и учитеља на земљи, они су Га презрели.

Кад је Он у суботу давао вид слепима, они су Га грдили, што руши суботу.

Кад је постио, називали су Га изелицом.

Кад се Богу молио, именовали су Га безбожником.

Кад се дружио с грешницима, они су Га називали грешником.

Кад их је Он питао, какав је грех учинио, они су лајали као бесни пси.

Кад им је говорио о царству небеском, они су бацили сумњу на Њега, да хоће да их изда Римљанима. А кад им је Он рекао да треба давати ћесару ћесарово, они су Га оптужили Римљанима као велеиздајника!

Најзад су Га попљували, то јест дали су му оно што су једино имали и били – одвратни упљувци!

Распели су Га на крст. И док се света крв Његова сливала на земљу, они су се кезили и играли наоколо.

Но Он је победио и устао из гроба, и показао се свету ко је. И свет је пошао за Њим. И почео се свет учити од Њега напустивши школу зверова.

Запамтите, путници, крв се Његова просула по земљи. Својом крвљу Он је обележио вама пут за повратак у домовину. Да не залутате. Морнари мотре на звезде, да не залутају. Мотрите и ви на крв његову, на капље, које као звезде бљеште. И видећете пут за домовину своју.

Ни смрт ни гроб не могу пресећи ваш пут. Ако и помру тела ваша пре него што се Он последњи пут јави свету, нећете бити изгубљени ни заборављени. Само ћете чекати пред капијом вечне светлости, док труба архангелска не затруби.

Прво ће труба архангелска затрубити. Тој небеској трубној јеци следоваће васкрсење мртвих из гробова. Васкрсењу ће следовати Страшни Суд Божји. А Страшном Суду Божјем – живот праведника у вечноме царству Христовоме. Тако је проречено од Истинитога. Сва Његова пророчанства испунила су се. Испуниће се и ово.

Живот будућег века јесте живот у слави и радости, у царству Створитеља, у загрљају Родитеља, у Рају. Живот без страха, без брига, без болести, ослобођен трулежности и смрти.

Све муке земаљског живота према слави рајској изгледаће као кап слане воде у реци сладости. Што око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно уготови Бог онима који га љубе (I Кор. 2, 9). Земаљски живот је према оном животу као сенка од дрвета према дрвету. Сенка личи на дрво но није дрво. Тако и земаљско битисање људско личи на живот но није прави живот,

Или као сан према јави. Прелазећи у оној прави живот ми као будимо се од сна и прелазимо у јаву, у царство јаве. То царство јаве и јесте бесмртно царство Божје. Бог једини у њему царује. И у њему нема никакве мешавине од лажи и истине, него све је истина;

Нити мешавине од правде и неправде, него је све правда;

Нити мешавине од лепоте и ругобе, него је све лепота; Нити мешавине од светлости и таме, него је све светлост;

Нити мешавине од радости и туге, него је све радост;

Нити мешавине од живота и смрти, него је све живот.

То бесмртно царство именује се царством Христовим, вечним царством Господа нашега и спаса Исуса Христа (II Петр. 1; 11; II Тим. 4, 18). Јер Он је главни Победилац. И јер се Њему даде сила и слава и власт и господство и суд, и престо изнад сваког престола, и величанство изнад сваког величанства. Све је Он то имао у вечности као Син Божји Јединородни, но све је то Он и као човек на земљи заслужио: Својим понижењем, страдањем и смрћу.

У томе царству ће бити око Христа следбеници Христови, страдалници, који на себи носе печате страдања за Господа и Цара свога. То су апостоли, пророци и праведници, ту мученици и девственици, испосници и крстоносци, пастири и учитељи цркве – сви који на Христа личе. Сви они, који Његов рат ратоваше и Његовом победом победише, биће око Њега заједно с анђелима Његовим. Тако ће бити, јер тако је Он обећао говорећи: узећу вас к себи да и ви будете где сам ја (Јов. 14, 3).

Још се то бесмртно царство именује град свети, или Јерусалим нови. Красотом својом тај град свети превазилази све снове, све речи, сва сравњења, све слутње људске. Онима, који се удостоје ући у тај свети и вечни град, Бог ће обрисати сваку сузу са очију њихових, и смрти неће бити више, ни плача, ни вике: ни болести неће бити више; јер прво прође (Откр. 21, 2, 4). Тако је објављено од Истинитога, тако је виђено од видовитога. И тако ће бити.

У томе светом граду неће сијати ни сунце ни месец ни звезде, па ипак ноћи тамо неће бити, и праведници неће потребовати видјела од жишка, ни видјела сунчанога, јер ће их обасјавати Господ Бог, и цароваће ва вијек вијека (Откр. 22, 5). Тако је објављено од Истинитога, тако је виђено од видовитога. И тако ће бити.

Замислите, христоносци, један свет, у коме место сунца сам Свевишњи Бог светли, и греје, и оживотворава, и непрестано подмлађује! То је свет ваш, коме путујете. То је домовина ваша, којој се враћате: домовина непролазна, у којој ћете и ви бити непролазни. То је отаџбина синова Оца небескога, свих усиновљених кроз Господа Исуса. И ви ће те се у ове убројити, ако победите.

Још се то царство назива царство светаца Вишњега. Као што је видовити пророк провидео кроз све завесе времена и исказао: А царство и власт и величанство царско под свијем небом даће се народу светаца Вишњега; његово ће царство бити вечно царство (Дан. 7, 27). У томе царству не царују туђинци него Отац. Нити су поданици тога царства робови, но синови.

Роб не сме да погледа у лице цара туђинца. А синови свети Цара светога гледаће у лице Цара Свевишњега са слободом и радошћу. Све као што је проречено и речено: И гледаће лице његово, и име његово биће на челима њиховима (Откр. 22, 4). О насладе над насладама, о богатства над богатствима, о красоте над красотама – гледати лице Бога Живога, Јединога, Истинитога!

То и јесте Рај Жељени. Рај – и ово је име, једно од најслађих имена, царства онога. Рај – завичај ваш, коме се ви, уморни путници, повраћате из даљне земље, са њиве трновите.

Каква је цена свега тога блаженства, питате ли? Како да вам се одговори, радознали? Да неко од вас поседује сунце, месец и звезде, и да све то да за оно блаженство, опет није дао ништа. Како би се прашином купила вечност? Каквим пролазним благом непролазно?

Но има једно скривено, непролазно благо, које сваки наследник тога блаженства неисказаног носи у себи. Носи га завијено у тканини пролазности. То је малени и лелујави пламичак љубави према Господу Богу. Тај пламичак љубави не умире са умирањем телесне тканине, него живи и блиста. Херојске душе херојски га бране, да га сулуди ветрови на путу не угасе. Тим пламичком љубави удостојиће се праведне душе да изађу, обучене у васкрсло небеско тело, пред лице Бога живога. То је цена. За тај малени дар Богу добиће љубитељи Бога као уздарје царство и синовство и живот вечни. Речју – Рај.

Ово је вера просвећених и истрајних. Ово није вера тамних и бојажљивих, који су се скрили од божанске светлости, или који бојажљиво слушају о њој. Просвећени Духом Божјим радосно примају зраке божанске светлости из онога света стварности. Примају их као писма из домовине своје, као света писма родитеља свога. И одговарају на та писма срдачним отпоздравом. Из тих светих родитељских писама чији се збир назива једним именом – Свето Писмо – они сазнају почетак, средину и крај створенога света. И сазнају извор, ток и ушће људског живота. И сазнају своје царско порекло, садашње унижење, и будућу славу своју. То сазнање они утврђују Предањем светих и просвећених мужева, које се чува у цркви православној.

Имајући то сазнање, они истрајно спремају себе за улазак у домовину вечну и за радосни сусрет са Оцем својим небеским. И помажу браћи својој, сапутницима својим, да се и они спреме. Јер Отац небески не чека повратак једног детета свога из даљине, него многих и многих милиона деце своје. Ко ће изрећи број њихов? Број је њихов као број звезда на небу, као песак на обали мора, као прах земаљски. То је грађанство небеске државе, Царства Божјега, коме нит је било нити може бити равна.

Не, него је то само један део грађанства бесмртне државе Божје. Други део чине безбројне силе бестелесних анђела.

Ово је ваша вера христоносци, и вера предака ваших, просвећених и истрајних. Нека она буде и вера деце ваше, с колена на колено, све до блаженог краја. Ово је вера непостидна, православна, спасоносна. Ваистину, ово је вера образованих људи, оних који носе образ Божји у себи. У Дан Суда, када Христос буде судио по правди, они ће бити узети у Царство небеско, и назваће се благословеним.