Поезија и проза

Био један цар, па имао три сина и једну кћер, коју је у кафезу хранио и чувао као очи у глави. Кад дјевојка одрасте, једно

Нетко бјеше Страхинићу бане, Бјеше бане у маленој Бањској, У маленој Бањској крај Косова, Да таквога не има сокола. Једно јутро бане подранио,; Зове слуге

Био тако један младић, па једне ноћи уснио некакву дјевојку, лијепу као вилу, чак из друге некакве царевине. У сну се заљуби у њу тако

МИЛО РОПСТВО (ЗЕМНИ РАЈ) Живи огањ тугу моју распали, Глас из мене кукавице измами, Досадашњу м’ к слави вољу угаси: Даница ми веће срцу не

… Трећи велики процват српске књижевности — после почетног успона у средњем веку и плодног подстицаја добијеног кроз откриће народних умотворина и кроз Вукову културну