ПУТ У НЕБО
“Реци нам, како се долази у небо?”, упиташе мудрог старца.
“Након што умре, човек наставља свој ход стазом која води од врата смрти до небеских врата – рече мудри старац. – Но, будући да се небеска врата не отварају свакога дана, догоди се да човек пред њима мора дуго чекати. Кад се, након дужег времена, врата отворе, човек одмах с прага може видети да је небо посве једноставан дом у којем пребивају обични и ведри људи који се с Богом сусрећу у благости и љубави. Човек се због тога силно обрадује. И тако човек улази у небо.”
“Реци нам”, упиташе поново, “како се долази у пакао?”
Мудри се старац насмеши и рече:
“Након што умре, човек наставља свој ход стазом која води од врата смрти до небеских врата. Али, будући да се небеска врата не отварају свакога дана, догоди се да човек пред њима мора дуго чекати. И то га озловољи. Кад се, након дужег времена, врата отворе, човек одмах с прага може видети да је небо само једноставан дом у којему пребивају обични и ведри људи који се с Богом сусрећу у благости и љубави. Човек се тада силно огорчи, јер му постане јасно да овде нема ништа од сјаја и славе о којима је сањао. И тако човек улази у пакао.”
“Реци нам”, упиташе га, “куда води најпоузданији пут у небо?”
“Ако не препознате небо у себи и у онима које волите”, рече им старац, “нигде га нећете наћи.”
Из књиге „Куцам на врата Вашег срца“.
