Црква Светог Марка

Стара ужичка црква, посвећена Светом апостолу и еванђелисту Марку подигнута је 1721. године. Смештена је у делу града познатом по имену стара Варош или Царина. Писац „Самоуког рукописа“, сведок бурних времена у историји Ужица помиње шејха Мухамеда ужичанина, који је живео у првој половини XVIII века. „Тај је шеик одобрио Србима да начине себи мало цркве ђе ће се Богу молити и још неке олакшице, те су зато неки Турци омрзли шеика. Тада је по свој прилици подигнута Црква Светог Марка на Вароши.“

У садашњем обличју Црква је подигнута 1828. године, за време кнеза Милоша Обреновића, а на темељима поменуте, старије, богомоље из прве половине XVIII века. Са југозападне стране, у непосредној близини Цркве, 1890. године један ужички спаxија је подигао леп, упечатљив звоник, висок 18 метара. Његова доминација из горње Вароши, сведочила је да је време ропства прошло и да је глас звона утихнуо исламску песму са 34 џамије, колико их је било док Турци нису напустили Ужице 1862. године.

Више од саме грађевине и скромно обликоване унутрашњости, духовну величину Старе ужичке Цркве представља богата ризница икона и богослужбених предмета. Она је сведок да литургијска свест хришћана није нестала ни у најтежим временима ропства. Из ње се види жива вера, да је овај свет Божји свет, а ми крштени у име Оца, Сина и Светога Духа, деца Божија. Та вера је победила свет и ропство, она је вреднија од свих грађевина и свих царства овога света. Она чува душу, Име и Имање, јер све ће ово бити и проћи, а вечно ће бити само оно што је освећено у Цркви и Светој служби. Носећи у себи овакву свест и веру, хришћани Ужица су благодарни Богу прилагали својој Цркви иконе различитих сликарских школа као и богослужбене предмете: путире, крстове, кандила, кадионице, златовезне покриваче и слично.

Међу најзначајније иконе Старе Цркве спада итало-критски Христос Сведржитељ из XVI века на коме доминира византијска духовност и ренесансна прецизност. Ова икона данас украшава владичански трон Цркве чувајући литургијско знање да је сад и овде епископ Цркве икона Христова. Овој школи припада и икона Богородице са Христом, такође из XVI-XVIII века, рад врсног мајстора са византијског југа. Вредна помена је и икона Богородице са Христом и Светим Јованом Крститељем у којој видимо доминацију ренесансних детаља, златне позадине, орнаментике, моделације ликова као и западни нимбус око главе Светог Јована. Уз ову икону олтар Цркве Светог Марка краси и икона Светог Архиђакона Стефана, рад Симеона Лазовића са почетка XIX века. Из прве половине XIX века имамо и две иконе пророка Исаије и Соломона у овалним медаљонима са дуборезом, вероватно са двери Старе Цркве. Ове иконе су изложене у ризници, смештеној у храстовим ормарима, на западном зиду цркве. У овој поставци се могу видети филигрански крстови из XIX века, рад врсних ужичких кујунџија,који су иза себе оставили и сребрна кандила и кадионице неизрециве лепоте. Поред кујунџија Ужице је имало умешне и побожне жене које су своју љубав према Богу изражавале на свили и кадифи златотканим везом, који гласно пева: „…све што дише нека хвали Господа“.

Због трошности материјала (ћерпич, дрво…) Црква је више пута обнављана како би се сачувала од времена и пролазности материјала који су је обликовали. Обнављајући Цркву Ужичани су више обнављали себе него саму Цркву, јер Црква је Божија и она ће увек постојати, али ми ћемо бити и постојати, само ако будемо део Цркве, уграђени вером и животом у Тело Христово. Летопис Цркве памти обнову са краја XIX века, потом 1921, као и 1966. и око 1990. године. Последња, темељна обнова била је од 2004. до 2006. године, када је црква поново освећена за богослужбену употребу на Марковдан 2006. године. Ова обнова би у време Епископа жичког Г. Хризостома, а старешина Цркве би Милић Драговић, протојереј.

У овој последњој обнови Црква је сачувала стари изглед и добила нови сјај. Дрвени свод наткриљује нови под са старим амвоном и подним грејањем. Нови иконостас од ораховог дрвета украсио је Љубан Марић из Лелића, а иконе на њему дело су академског сликара мр Видоја Туцовића, професора новосадске академије на одсеку за зидно сликарство. Поменути дуборезац је урадио и владичански трон као и трон за целивајућу икону. Вредан помена је и орао, символ апостола Јована Богослова, такође урађен у дуборезу, са кога се чита Јеванђеље на Светој служби. Ово потоње украшавање Цркве Божије помогло је Министарство културе и благочестиви народ Божији, појединци и фирме. Својом безименом жртвом и они су стали у ред својих претходника који су знали и веровали да је: „…сваки савршени поклон одозго и силази од Оца Светлости“ и да њему приличи свака слава, част и поклоњење, а Он никоме није остао дужан.

Црква Светог Марка има свакодневна богослужења, јутарње у 7 сати, вечерње у 18 сати, а суботом, недељом и празником Света Литургија почиње у 8 сати. Током године организује се већи број предавања на различите теме из области вере и живота. Поклоничка путовања су саставни део живота Цркве, а све ближе информације можете добити на тел: 031/524-320 и 064/144-73-80. Данашње одредиште Цркве је Ракијска пијаца, улица Николе Пашића бр. 41. Наша е-пошта је: svmarko1721@gmail.com.