ЧИТАЊЕ
Ја бих хтео и себи да објасним каква је крајња сврха читања. Имам једно лично искуство, један лични утисак да свако читање не може да добије комплименте изузетног духовног и емоцијалног доживљаја, да много људи читају, да неки људи много читају, а да ми у њиховој личности не откривамо резултате читања. То је једна дилема: да ли људи читају зато да им прође време, зато да се забављају, зато да прочитају причу о туђем животу, да стекну извесну културу, да се на известан начин еманципују, или би, а ја то мислим, крајња сврха читања била активирање читаоца у том смислу да он и кад не чита буде добар посматрач и да уме да се забавља. Ја не признајем оне читаоце, без обзира колико и шта читају, који када се одвоје од књиге више не живе у занимљивом свету, у необичном свету, лепом свету. Дакле, ја не признајем оне читаоце који ни после читања не умеју да посматрају и не умеју да живе. За мене је крајња сврха читања способност човека да радосније, са више чула, више очију, активније живи и посматра…
