објављено / 12.01.2018.

ХРИСТА HE ДАЈТЕ НИ ЗА ШТА – Софроније Сахаров

Нека је Име Господње благосло- вено од сада и до века! Господ је рекао, као заповест Своју: „Љу- бите Me и у тој љубави чувајте запо- вести Моје“ (уп. Јн. 14, 23). Кроз чување заповести ми стичемо навику, навика- вамо се да живимо у непрестаном се- ћању на Христа: на Његов живот, Ње- гов пример, Његове заповести. Молим вас, дакле, драга браћо и сестре, при- мите лако и са миром ове речи, не као моје речи, већ као одговор на онај при- зив којим нас Господ призива… He мислим да телесна смрт мо- же за нас бити растанак. He! Moja смрт је, по мишљењу лекара, и тако већ го- това ствар. Дају ми само још неколико дана… Грешили су до сада, можда гре- ше и сада. Наше дело, наш подвиг сада јесте у томе да превладамо границе времена и материје, вештаства нашега тела да би смо остали заједно и после мога одласка. И то није зато што сам ја нешто „посебно“. Али, Дух ми тако гово- ри у моме срцу. Ја сам грешан човек. Нисам испунио заповест Бога Живога, зато што та заповест обухвата свецели свет, и све што постоји ван времена и ван простора. Господ је рекао на Тајној Вечери: Ја живим и ви ћете живети (Јн. 14,19)… Нашем љубљеном духовном оцу Силуану се Бог без речи открио у виђе- њу на почетку монашкога подвига. На- ставите да трпите наш труд невероват- ни, који је свима нама без Христа немо- гућ. Наш пут је да предамо живот свој ради живота других. И нема веће љуба- ви од те када је душа човекова спремна да умре за добро ближњега. Господ је рекао да „нема веће љубави од такве љубави“ (Јн. 15,13). Допуштам себи да тако говорим будући да сте исказали спремност да пребивате у речи и у сје- дињењу нашега ума и нашега срца… Будите спокојни у своме срцу: и када сам са вама, и када будем од вас отишао, нећемо се раздвојиШи… Истрпите овај живот! Он је саз- дан на чудан начин – као да у њему HeMa ничег нарочитог. Али, уистину посто- ји (у њему) нешто најузвишеније и нај- веће-Љубав Оца, Љубав Сина, Љубав Духа Светога са нама. Молећи се за свакога од вас по имену, ја сам, нарав- но, везан за свакога од вас оним узама ο којима се може говорити као ο узама Царства Божијега – узама љубави ве- чне и непоколебиве у векове векова. И тоје нама тешко прихватити. Апостоли суо томе говорили са много већом сме- лошћу него што ми то можемо да дозво- лимо себи. Но и оно мало што постигос- мо је, ипак, дејство Самога Бога, како и кажу архијереји на служби: „И утврди виноград свој, који насади десница Тво- ја!“. Ја сам у безизлазном положају – и ХРИСТА HE ДАЈТЕ НИ ЗА ШТА Из опроштајне беседе Старца Софронија (Сахарова) 8. априла 1993. Архимандрит Софронии, Проталнан бесеџа, ДУХОВНМЕ БЕСЕДБ1, Том 1, Св.-Иоанно-Предтеченскии МонастБфБ- Паломник, Зссекс-Москва, 2003, С. 320-325. сам сам нетрпељив, иако сам свој жи- вот посветио служењу другима. Колико сам само дана и ноћи провео са Богом на молитви! Али, може ли се та молитва уопште назвати молитвом, када она није ништа друго до „шкргут зуба“? Зато вам, драгоцена моја браћо и сестре, на крају свога пута говорим: у љубави својој према Христу будите не- поколебиви! Сваку недоумицу и свако страдање своје подносите живећи у Христу. Многи су путеви ка „Апсолутно- ме“ у животу рода људскога, али нема ничега што би се могло упоредити са Христом. Зато, не одступајте од Христа без обзира на све тешкоће. Ако нам Господ да да умремо, умрећемо са све- шћу ο Његовој љубави која Га је узвела на Крст. Надам се да ће у нама истин- ски дејствовати речи Христове: Јер Ја живим и ви ћете живети (Јн. 14, 19). Свака реч Христова јесте сама Божанска Вечност. Христа не дајте ни за шта! Нека он буде једини Цар на- шега срца, са Оцем и Духом Светим. Веровати у Христа – то је стварни жи- вот, живот Самога Христа. Као што је Христос страдао за сваку твар и за све- цели свет, тако ћемо се и ми молити Богу. И у тешким тренуцима погружа- вајмо се у плач гетсимански. И у нама бива да после плача сличног гетсиман- ском плачу, када нас се прикосне Дух Вечни, ми живимо истинито. Тада запо- чиње наш бесмртни живот и тада нам се Апсолутни Бог јавља у сасвим дру- гачијем светлу. Наша вера хришћанска је крајње савршенство и нека нас нико не би одвојио од Љубави Христове, како је и Павле говорио (Римљ. 8, 39). Сада сам изговорио ове речи независ- но од апостола Павла. Али, видите, ми говоримо истим језиком и ο истом жи- воту као Апостоли и сви Свети, сведо- ци Божанства Христовога… Молим Бога да ми да реч, и речи навиру, и желео бих да изаберем оно што је, по својој природи, Вечни Живот: када почнемо да, попут Христа, страда- мо за свецелу твар, ми тада у Христу и са Христом живимо Вечним ЖивоШом. Благодарим вам што сте саслу- шали моје речи. Одлазим уверен у то да је Господ свакога од вас довео (ов- де) Својом руком. И није лак наш жи- вот. Ко не зна живот, тај не зна бол Хри- стов. Данас ћу завршити разговор са вама трима речима: предати свој жи- вот да би живели други; тешити све ко- ји долазе, сироте, који немају друге уте- шитеље у овоме свету; и тако ћемо се, служећи Богу у (служењу) Његовој стра- дајућој браћи и сестрама нашим, сје- динити у тој љубави са Самим Христом занавек… Благослов Господњи на вас, браћо моја и сестре. са руског: Α. Μ. Црквени живош 9/2007 Н Сшараи Софроније Сахаров (1896 -1993.)