Један честит старац, Бог га благословио, разговарао је у молитви са својим Богом и мољаше Га да му покаже своју правду, јер се мучио годинама гледајући како праведни страдају а грешници благују. Бог му се јави и упита га уме ли бити стрпљив. Старац одговори: „ Уз Твоју помоћ Господе, бићу стрпљив“. Бог му заповеди: „Иди до тог и тог врела, сакри се иза дрвећа и гледај стрпљиво. Ако будеш стрпљив видећеш и моју правду и моју моћ и моје знање. Пробуди се старац и по благослову Божијем оде на задато место и сакри се чекајући стрпљиво Божије јављање. Крај извора се ускоро појави један коњаник, сјаха са коња и напи се воде. Извади иза паса кесу са хиљаду дуката стави је поред себе и седе да се мало одмори. Још једном узе воде у руке, уми се, попи и журно узјаха на коња заборавивши кесу са дукатима. После њега дође један младић, напи се воде, нађе ону кесу, узе је и оде. Иза младића крај извора се појави један слепи старац. Узе и он воде са извора планинског, прекрсти се и захвали Богу на дару. У тај трен се врати онај коњаник. Задихан и нервозан нападе старца да је ту заборавио дукате и да нико пре њега ту није долазио те затражи да му овај врати своје благо. Старац се правдао да је слеп и да ништа није узео, али му коњаник не поверова него исука сабљу и старца посече. Претресе га, али дукате не нађе и оде бесан.
Старац који је све ово видео повика у себи: „ Господе стрпљење ми је на измаку док гледам ову неправду. Помози ми“. На тај позив пред старца стаде анђео Божији и разјасни му шта се крај врела догодило пред његовим очима. „ Творац Неба и Земље ти открива: Онај младић који је однео дукате узео је оно што му и припада, јер је његов отац цео живот радио код коњаника као слуга и зарадио је тачно толико дуката, али му овај не исплати зараду, јер умре код њега. Са муком зарађене дукате задржа за себе и не исплати их наследницима. Што се тиче слепца он је пре него што је изгубио вид убио оца коњаниковог и он му се освети не знајући за његову тајну. Тако је крај овог извора свако добио оно што је заслужио“. Старац се поклони до земље анђелу Божијем и замоли Господа да му опрости на његовој знатижељи и сумњи у Божију правду и Божије промишљање о сваком живом бићу.
