објављено / 13.09.2017.

отацАлександар Шмеман: Два приступа хришћанству

Постоје два различита приступа хрисћнству. Један је који се састоји у насем непрестаном „Амин“ Богу – “ И Бог виде да је то добро“, Амин “ И ево јављам вам радост велику“ са почетка Јевандеља по Луки И други са краја тог истог јевандеља “ И они се вратише у Јерусалем са радошцу великом И бејаху стално заједно, у храму, хвалећи И благосиљајући Бога- Амин“

 Дакле с’једне стране Благодарење а са друге ту је оно непрестано; „непадај у искушење“

Вековима је црква чувала нераздвојно ова два суштинска аспекта исте стварности али када је ова дводелна стварност почела да пуца, почео је да пуца И човеков разум И људи су почели да се опредељују или за пут Утописма (лажног раја у свету) или пут ескапизма (побегуљства од света) 

Десило се то у 17 веку прво као реакција на средњовековну песимистичку идеју хрисћанства а после у 18 И 19 веку је откривен „историјски прогрес“ све већи И већи све бољи И бољи – идеја о „распеваном сутра“ Сви ти Хегели, Силинзи И напокон Марксисти И остали били су заправо а да то нису ни знали унутар круга хрисћанског видења света. Премда су негирали Бога, за њих је историја И даље била не само пуко кретање већ кретање ка Апсолуту. За једне је Апсолут био одсуство зубобоље, други су га видели као једнакост И правду, трећи као светски мир, четврти. Цинењица је да су сви они пројектовали своје Утопије у будућност, а то је уствари (пореклом) хрисћанска идеја која је „сишла са ума“

Исто се може рећи И за грех. Из истих библијских хрисћанских извора И увида долази извитоперено мисљење да је Зло последица незнања. И до дана данашњег погледајте митологију америчког државног образовања о томе да ?це образовање искоренити свако зло. Ако причате о сексу са трогодишњом девојчицом онда она после неће имати страховите трауме кроз које смо ми прошли. Образовањем ће се наводно човек ослободити од греха. Но хрисћанско схватање греха је изложено у опису Првородног греха Адама И Еве И оличено у ђаволу. А ђаво у никаквом случају није нека незналица јер он је Луцифер- носилац лажне светлости. Он је онај који, и ако поседује све сазнање о Богу, ипак каже „Не“ Богу!

 Са друге стране имамо бекство од света које лежи у идеји да је зло апсолутно. Са таквим стањем ума човек схвата да неможе висе да живи у друштву које је пало И зло. И једноставно мора се ослободити од њега – побећи, не мешати се висе са овим Светом.

Утопија И бекство од света су укорењени у нашој Јудео хрисћанској култури тако да су многи хрисћани капитулирали или пред Утопијом (лажнога раја у свету) или пред Бекством од света. И управо ту долазимо до праве трагедије. Потребан нам је утопизам? Морамо да се покајемо, али засто? Требамо се мобилисати у сваком могућем активизму ?

Реч теологија изворнио значи „словљене о Богу“ али данас она може да значи И „словљење о сексу или контрацепцији“ И као реакција на такав развој догађаја многи су хришћани капитулирали у утопизму.

 Истовремено сведоци смо праве најезде Ескапизма ( бегства од света ) који се данас јавља на многе начине – људи окрећу леда свету И одају се свему И свачему. То се десава И у нашој цркви , има њих који су открили „Икону“ или расправљају о литургиским праксама ране, средње И новије цркве. Има њих који тврде “ то није правилно јер се у трећем веку у источном Египту!!!“ Трећи век у источном Египту у Месапотамији било другде само да то небуде у чикагу Њујорку или Паризу.

 Прва је истина – Све је добро. Грчки оци веле : “ да се ниси усудио да је ђаво зао по себи. Он је зао по своме понашању, али је био добар по својој првоствореној природи“ У супротном пасћес у дуализам екстрема „добар Бог“ И „зао Бог“ аво је створен као најсавршсеније створење Божије, И управо је зато павши постао, толико моц˙ан у злу.

 Друга истина. Овај свет је „пали свет“ Не само због једног малог прекрсаја – чувене Еденске јабуке ( зашто бас јабуке – нико то незна) Свет ја пао зато што је одбацио доброст божију зато што је пре свега одбацио бога који је доброта. Према томе нису пале само неке ствари него је пао у целини. Није например – ванбрачна љубав пала гледано према брачној љубави – пала љубав нити је коњак гледано према соку од парадајеза пало пиће него је -„Цели свет пали свет“ Брак је -пали брак, парадајез сок је пао а не само коњак! Све је пало. Најбоља религија јесте палија од свих палих ствари!!! А то је зато сто религија замењује радовање Богу капитулацијама : колико свећа, колико новца, колико правила, колико заповести, колико светих тајни, колико ? колико ? све је пало све је помрачено .. И овде прави хрисћани би рекли: “ Да свет је оболео, свет је извитоперен, суштински унакажен грехом, Али он још увек пева о слави божијој ! Он је још увек кадар да прими Бога

 Трећа истина : „Свет ја спашен“ али он је спашен не да би се њему гарантовао успех да би се гарантовала „распевана будућност“. Спасење се дешава сада, управо овде !!! То је хрисћанска ескатологија да свакога дана понављамо “ И да дође царство твоје“. А И оно долази Сада.

 Чувена француска узрека „Метро, посао, кревет “ јесте управо оно сто је спасено јер спасење незначи замену свих тих неизбезних ствари некаквим смисленим пословима јер сваки посао који има два понедељка у животу је бесмислени И постаје угњетачки. Спасење значи управо оно што је апостол Свети Јован написао у својој посланици : „што смо чули, што смо видели очима својим, што сагледасмо И руке наше опипаше, о Логосу живота; И Живот нам се јави..“. И то је порука коју многи хрисћани нису могли да поднесу ни да схвате јер је била претешка за њих. Много је лакше имати своју „религијицу“ прошлости садашњости И будућности религијицу заповести И рецепата која тврди да бог није заволео свет већ све добре ствари у њему. Да је заволео људе који иду у цркву, који дају прилоге ( мада то чине И порески обвезници) Напротив спасење знаци да је Царство Божије које ће доћи већ дошло, да је посреди нас.

 Ово искуство Царства Божијег држи скупа оно што бих назвао “ троједном интуицијом“ о томе да је свет „створен, пали И спасен“

Има људи који кажу да немогу да поднесу бесмислени живот, вожње метроом, спавање, доручке, ресторане И томе слицно а ја им одговарам : ? Није могао ни Христос. Зато је умро на Крсту ?. А апостол Павле је рекао : Ако, дакле, једете, ако ли пијете, ако ли што друго чините, све на славу Бжију чините. ? чак И читати Wалл Стреет Јоурнал у славу Божију ? Да, наравно да можете. Слава божија је где год човек жели да она буде.

Ми хрисћани не треба да правимо избор измеду Утопије (у свету-благословен је нас свет) или бекства од света, И није да продајемо религију као валијум, као Свету Валијумску пилулу. Прави изазов пред нама је да обновимо оно сто се назива искуством фундаменталне хрисћанске ескатологије.

 Какав год да је онај свет (царство небеско, Рај, а ми незнамо ништа о њему) тај онај свет се пре свега открива већ овде И већ сада. Нигде другде, већ управо овде. Ако то несхватимо данас, нећемо схватити то никада. Ако нисмо у стању да откријемо Царство Божије у Чикагу, на Тајмс скверу, Паризу И другде, нећемо бити у стању да га откријемо нигде другде. Ако мислите да ће те га наћи у трансилванији, идите тамо под условом да сте довољно богати. И схватићете да измеду тог „тамо“ И овог „овде“ нема никакве разлике.

Социолог Питер Бергер- критикујући модерну идеју да је Рај увек негде далеко од Менхетена, далеко од фабрика, свагда негде далеко у сеоским заједницама Северног Вермонта, тамо где се још увек меси хлеб, рекао : „Извините даме И господо, али када Бог говори о симболу свога царства, то је увек- град, а не мала сеоска фарма у Вермонту. ‘“ И видех свети град, Нови Јерусалим, како силази са небеса“. А јерусалем је наравно град.

Наса вера је заснована на два основна откривења : Бог је толико заволео свет И пали свет је на тајанствен, мистички нацин спасен.

 Ми смо људи хрисћанске традиције И културе И ту не говорим о катедрали у Шартру или Нотрдаму нити о узвишеној религијској поезији. Говорим о јединственој култури која је дала као свој плод људе попут Дантеа, шекспира или Достојевског о вери у којој је све што покушавам да кажем изражено на саврсен начин; Постоји стварно зло И постоји стварно добро. Постоји свет који је достојан љубави И постоји свет који је достојан мржње. Постоји вертикална И хоризонтална димензија живота човековог. Ништа у том животу није половично. Када је ту радост онда је радост потпуна. Када је туга онда је туга потпуна. Живот човеков се неможе свести на психолошке приче И томе сличне ствари. Сведочим вам не само о ономе ушта верујем, већ И о искуству спашења које се збива овде И сада. А та вера И то искуство ће раскринкати као јереси како утопизам тако И ескапизам.

Није на цркви Христовој да да гарантује да ће све бити боље јер је то утопизам а са друге стране морамо искључити И ескапизам погубељство од света као издају према богу који је толико заволео свет.

 Човек је постао човек не зато сто је измислио точак, ма колико тај точак био битан. Ни зато сто је Хомо Сапиенс, нити зато сто је открио Аристотеловску логику. човек је постао оно сто јесте- човек, када је постао Хомо Адоратус, човек који благодари, а то је цовек који не говори Богу: „Ја имам право на то. Моје уставно право је да увек имам ово или оно“ , већ је то човек који благодарећи Богу изненада кликће; „Небеса И земља су препуни славе Твоје !“

 О када би смо се само вратили из нашега посрнућа, из наше палости, из наше духовне оболелости, из јефтиног оптимизма на ширину духовног кисеоника оног космичког благодарења које представља нашу меру И контекст нашег истинског битовања, који преобразава оно чувено „метро посао кревет !“ Онда би смо могли то у себи да обновимо. Па све је ту И ништа нам зато не недостаје ! Када би смо то обновили ми тада, више небисмо били само пасивни следбеници у нарастајућој поларизацији Утопизма И Ескапизма, већ би смо постали активни учесници у непрестаном процесу спасења света, света који је Бог створио, света који је пао И света који је спасен кроз Христа И оне који верују у спасење.

 

Преузето са сајта: верујем.орг