*** Ва­пај је нај­че­шће из­раз ква­ли­те­та али и на­по­на ја­чи­не ду­хов­ног жи­во­та под­ви­жни­штва.38 Мо­же се ре­ћи да ско­ро не­ма пра­вог ду­хов­ног до­жи­вља­ја без кри­ка и сна­жног ва­па­ја! Нај­пре ду­хов­ни бо­рац

*** То ап­со­лут­но ра­су­ђи­ва­ње ин­ди­ви­дуе (по­је­дин­ца, је­дин­ке) о се­би и спољ­њем све­ту ис­кљу­чи­во пу­тем ин­те­лек­та, има још јед­ну не­при­јат­ну по­сле­ди­цу ко­ја во­ди до ла­жно­сти људ­ског ва­па­ја. Јер онај ко­ји, као

  „Ако ду­ша за­сте­ње и за­ва­пи Бо­гу, Он ће јој по­сла­ти ду­хов­но­га Мој­се­ја, ко­ји ће је из­ба­ви­ти из еги­пат­ског роп­ства. Али пр­во је да ва­пи и уз­ди­ше и тек та­да