објављено / 18.11.2017.

Свети Кирило Јерусалимски – ПРВА ПРЕДКРШТЕЊСКА КАТИХЕЗА

Свети Кирило Јерусалимски
ПРВА ПРЕДКРШТЕЊСКА КАТИХЕЗА

1. Ученици Новога Завета и причасници Тајни Христових! сада звањем,
а убрзо и благодаћу, начините себи „ново срце и нов дух” (Језек. 18, 31),
како би се узрадовали житељи небески. Јер уколико ће, по речи Јеван-
ђеља, „бити већа радост на небу за једнога грешника који се каје” (Лк. 15,
7), неће ли спасење толиког мноштва душа још веће ликовање на небе-
сима изазвати? Ступивши на пут блажени и благи, са страхом Божијим
ходите поприштем благочестивости; јер Јединородни Син Божији, Који
је вазда готов на избављење ваше, овде предстоји, говорећи: „Ходите к
Мени сви који сте уморни и натоварени и Ја ћу вас одморити” (Мт. 11,
29). Ви који сте обремењени преступима и спутани узама грехова сво-
јих, почујте глас Пророка који вапије: „Умијте се, очистите се, уклоните
злоћу дјела својих испред очију Мојих” (Ис. 1, 16), да би вам Анђелски чин
закликтао: „Благо ономе којему је опроштена кривица, којему је гријех
покривен” (Пс. 32, 1). Ви који сте сада упалили светиљке вере ваше, чувајте
их неугасивим у рукама својим, како би Онај Који је некада на свесве-
тој Голготи отворио разбојнику рај због вере његове и вас удостојио да
брачну песму запевате.
2. Ако је неко овде слуга греха, такав нека се вером припреми за слобо-
ду и поновно рађање за синовство Божије; и, збацивши са себе срамно
ропство греховно, нека ступи на блажено служење Господу, да би се удо-
стојио наследити царство небеско сведочењем: „да ви одбаците ранији
начин живота старога човека, који пропада у жељама варљивим” (Ефес.
4, 22–24), да бисте се обукли „у новога, који се обнавља за познање, према
лику Онога Који га је саздао” (Кол. 3, 10). Вером стекните залогу Духа Све-
тога, како бисте могли бити примљени у вечна обиталишта. Приступите
тајанственом примању печата, како бисте били познати Владару, и како
бисте, убројавши се у свето и словесно стадо Христово, стали Њему с де-
сне стране и наследили живот који вам је приправљен. Јер они који су још
под теретом грехова остају са леве стране, будући да не приступају бла-
годати Божијој коју Христос дарује у поновном рођењу преко крштења.
А под поновним рођењем немам у виду телесно, него духовно обновљење
душе. Јер се тела рађају од видљивих родитеља, а душе се изнова рађају
вером, пошто „дух дише где хоће” (Јн. 3, 8). И тада, будеш ли достојан, зачу-
ћеш: „Добро, слуго добри и верни” (Мт. 25, 21), што значи да се ни најмања
нечистота притворства неће наћи на савести твојој Ако неко од оних што се овде налазе мисли да искушава благодат, тај
самог себе обмањује и не зна за силу њезину. Човече, имај душу без при-
творства, ради Онога Који „испитује срца и утробе” (Пс. 7, 10). Јер као што
они који позивају људе у војску пажљиво мотре на узраст и телесну грађу
регрута, тако и Господ, одабирајући душе, испитује вољу људску. И ако је
у некоме скривена притворност, таквога човека Он одбацује као неспо-
собног за истинску војничку службу; нађе ли за кога да је достојан, томе
без оклевања пружа благодат; јер „не даје светиње псима” (Мт. 7, 6), него у
коме види добру савест, на тога ставља спасоносни, чудесни печат пред
којим дрхте зли дуси и који је Анђелима знан, како би они први, будући
одгоњени, бежали, а ови други, као своји, пратили човека. Сходно томе,
они који задобијају овај духовни и спасоносни печат морају имати и вла-
ститу вољу. Јер као што је за покретање пера или мача потребан вршилац
радње, тако је и за благодат неопходна вера.
4. Ти не примаш трулежно, него духовно оружје. На крају се узводиш у ду-
ховни рај. Задобијаш ново име, које раније ниси имао. Јер раније си био
оглашени, а од сада ћеш се звати верним. Биваш посађен међу маслинама
духовним; пошто си од дивље маслине накалемљен на родну, од грехова
на правду, од нечистоте на чистоту, калемиш се на свету лозу. И останеш
ли на томе чокоту, донећеш род многи, попут плодне гране; одвојиш ли се,
бићеш огњем сажежен. Према томе, доносимо плод на доличан начин, да
се не би и са нама догодило оно што се десило неплодној смокви – да нас
не би Исус, када дође, и већ сада, проклео због неплодности наше, него
како бисмо сви могли казати: „Ја, као маслина зелена у дому Господњем,
уздам се у милост Божију без престанка и довијека” (Пс. 52, 8) – маслина не
вештаствена, него духовна, светлоносна. Дело је Божије, дакле, да сади и
орошава, а твоје да плод доносиш; дело је Божије да ниспошиље благодат,
а твоје да је прихваташ и чуваш. Немој презирати благодат због тога што
се она забадава добија, него је, задобивши је, чувај са трепетом.
5. Садашње време јесте време исповедања. Исповедај оно што си учинио
речју, делом, по ноћи и по дану; исповедај „у време погодно и у дан спасе-
ња” (2. Кор. 6, 2). Прими ризницу блага небеских. Будно мотри на испуњење
завета својих. Немој пропуштати одласке на поуке за катихумене и добро
памти све што се тамо буде говорило; јер се не говори само ради тога да
би ти слушао, него да би вером уносио у душу своју печат речи које си
чуо. Одбаци свако људско старање, јер се подвизаваш ради душе, а све
што је од света потпуно напушташ. Оно што напушташ од мале је важно-
сти, док је оно што ти Господ дарује велико. Напусти оно што је сада и
веруј у оно што ће бити. Толико си година провео у узалудним напорима
ради света, па зар се током четрдесет дана нећеш препустити молитви,
на корист душе своје? „Утолите и познајте да сам Ја Бог” (Пс. 46, 19), казује
Писмо. Клони се празнословља; ни сам немој говорити рђаво о другоме, ни другога који рђаве речи говори немој слушати; но понајвећма за мо-
литву приправан буди. Покажи у себи затворника осамљивањем срца
твога. Очисти сасуд твој, да би већу благодат задобио. Јер се отпуштење
грехова свима подједнако дарује, а заједница Духа Светога подаје се сва-
коме према вери његовој. Ако се мало трудиш, мало ћеш и задобити; а ако
пак много чиниш, велика ти је награда. Подвизаваш се ради себе самога;
стога гледај шта ти је на корист.
6. Гневиш ли се на кога, опраштај; јер ти приступаш примању опроштаја
греха, па је неопходно да и сам опростиш ономе који се о тебе огрешио.
Јер како ћеш у противном казати Владару: отпусти ми многе грехе мо-
је, када сам чак ни мала огрешења ниси опростио саслужитељу своме?
Приљежно посећуј благочестива сабрања – не само сада, када од тебе то
захтевају и служитељи Цркве, него и после примања благодати. Јер ако
је нека ствар добра пре но што си је задобио, зар је могуће да када је за-
добијеш она неће бити добра? Уколико си пре но што си посађен могао
бити напајан и обрађиван са коришћу за тебе, нећеш ли то исто моћи са
још већом коришћу када будеш посађен? Подвизавај се ради душе сво-
је понајвише у дане ове. Храни је читањем Светога Писма; јер ти је Сам
Владика припремио духовну вечеру. Кажи и ти скупа са псалмопојцем:
„Господ је пастир мој, ништа ми неће недостајати. На зеленој паши пасе
ме, на тихој води одгаја ме. Душу моју опоравља” (Пс. 23, 1–3), како би се
и Анђели скупа са вама узрадовали, и како би и Сам Христос, Велики
Архијереј, примивши вашу добру вољу и представљајући све вас Оцу
Своме казао: „Ево Ја и деца коју ми је дао Господ” (Ис, 8, 18; Јев. 2, 13). Нека
вас све Он сачува угодним Себи. Њему нека је слава и моћ у бесконачне
векове векова. Амин.