Поезија и проза

Нека хвале све редом крајине Витезове своје отаџбине, А ја хвалим витеза војника Од Славенске крви и језика, Баш у моја доба и времена У

Подиже се Црнојевић Иво, те отиде преко мора сиња, и понесе три товара блага да он проси лијепу ђевојку за Максима, за сина својега, милу

Полетио соко птица сива И од Светиње и Јерусалима, И он носи тицу ластавицу. То не био соко тица сива, Веће био светитељ Илија; Он

Био један цар, па имао три сина и једну кћер, коју је у кафезу хранио и чувао као очи у глави. Кад дјевојка одрасте, једно

Нетко бјеше Страхинићу бане, Бјеше бане у маленој Бањској, У маленој Бањској крај Косова, Да таквога не има сокола. Једно јутро бане подранио,; Зове слуге

Био тако један младић, па једне ноћи уснио некакву дјевојку, лијепу као вилу, чак из друге некакве царевине. У сну се заљуби у њу тако